- Главни град: Улан Батор
- Језици: 95% монголски (званични) и 5% остали
- Етничке групе: 83,79% Халх Монголи, 3,81% Казаси,
2,64% Дервед Монголи, 2,01% Бајад Монголи, 1,38% Бурјати и 6,37% остали (попис
2020.)
- Облик владавине: унитарна полупредседничка република
- Површина: 1.564.116 km2
- Број становника: 3.353.470 (2020.)
Верска демографија
Најновији национални попис
становништва спроведен 2020. показује да се 59,4% појединаца који имају 15 и
више година изјашњавају као религиозни, док 40,6% наводи да немају верски
идентитет. Од оних који су изразили верски идентитет, 87,1% се изјашњава
као будисти, 5,4% као муслимани, 4,2% као шаманисти, 2,2% као хришћани и 1,1%
као следбеници других религија. Већина будиста су махајана
будисти. Многи појединци практикују елементе шаманизма у комбинацији са
другим религијама, посебно будизмом. Већина хришћана су протестанти. Друге
хришћанске групе у земљи укључују Цркву Исуса Христа светаца последњих дана
(Црква Исуса Христа), Римокатоличку цркву, Јеховине сведоке, Руску
православну цркву и Породичну федерацију за светски мир и уједињење (Црква
уједињења). Друге верске групе, укључујући бахаи веру, такође су
присутне. Етничка заједница Казахстанаца, која се налази првенствено на
крајњем западу, је већински муслиманска.
- Према процени сајта joshuaproject.net у 2021. години било је: 41,1% будиста, 30% етничких религија, 23,7% нерелигиозних, 3,4% муслимана и 1,8% хришћана.
- Према попису из 2020. године било је: 51,77% будиста, 40,55% без религије, 3,22% муслимана, 2,52% шаманиста, 1,31% хришћана и 0,63% осталих.
- Према процени Истраживачког центра Пју у 2020. години било је: 54,4% будиста, 36,5% нерелигиозних, 3,4% народних религија, 3,4% муслимана и 2,3% хришћана.
- Према процени Удружења архивских података о религији у 2020. години било је: 58,13% будиста ламаиста, 18,32% етничких религија, 16,03% нерелигиозних (13,98% агностика и 2,05% атеиста), 4,98% муслимана сунита, 1,94% хришћана (1,8% протестаната, 0,08% православних, 0,04% католика и 0,02% хришћана без деноминације) и 0,6% кинеска народна религија.
- Према попису из 2010. године било је: 52,97% будиста, 38,58% без религије, 3,03% муслимана, 2,9% шаманиста, 2,16% хришћана и 0,36% осталих.
Правни оквир
Међу набројаним правима и слободама које се
гарантују грађанима уставом је наведена слобода савести и
вероисповести. Устав забрањује дискриминацију на основу вере. Он
забрањује држави да се бави верском делатношћу, а верским институцијама да се
баве политичким активностима. Устав прецизира да се однос државе и верских
институција уређује законом. Устав каже да у остваривању својих права лица
„не смеју да нарушавају националну безбедност, права и слободе других нити
нарушавају јавни ред“. Даље предвиђа да ће држава поштовати све религије,
а религије ће поштовати државу. Закон о односу државе и верских
институција каже да ће држава поштовати „доминантни положај будизма“ у земљи
„како би поштовала и подржавала традицију јединства и цивилизације
народа“. У њему се даље наводи: „Ово неће спречити грађане да следе друге
религије“.
Према кривичном закону, представља кривично
дело употреба силе или претња употребом силе ради ометања активности или
ритуала верских организација, са казнама које укључују новчану казну у распону
од 450.000 до 2,7 милиона тугрика (160-950 долара), обавезу друштвено корисног
рада од 240-720 сати и/или забрану путовања од једног до шест месеци. Ако
се утврди да је верска организација или верски представник, као што је
свештеник, свештенослужитељ, имам, монах или шаман, учествовао у прозелитизацији путем силе,
притиска или обмане, или да је ширио „окрутну“ верску идеологију, казне могу
укључивати новчану казну од 450.000 до 5,4 милиона тугрика (160-1.900 долара),
забрану путовања од шест до 12 месеци и/или затворску казну од 6 до 12
месеци. Закон не дефинише шта је „окрутна“ верска идеологија.
Закон о ситним прекршајима предвиђа новчане
казне од 100.000 тугрика (35 долара) за појединце и милион тугрика (350 долара)
за правна лица за која се утврди да су регрутовала децу да пређу или усвоје
веру против своје воље. Закон предвиђа казну од 100.000 тугрика (35
долара) за појединце и милион тугрика (350 долара) за било које правно лице за
откривање вероисповести на личним документима без пристанка те особе или за
мешање у унутрашње послове верске организације осим ако није другачије
дозвољено законом. Закон такође предвиђа казну од 150.000 тугрика (53
долара) за појединце и 1,5 милиона тугрика (530 долара) за правна верска лица
за вршење владиних или политичких активности или финансирање било које такве
активности. Закон предвиђа казну од 300.000 тугрика (110 долара) за
појединце и три милиона тугрика (1.100 долара) за правна лица за организовање
верске обуке или окупљања у јавним просторијама, укључујући школе.
Закон о религији забрањује ширење верских
ставова „силом, притиском, материјалним подстицајима, обманом или средствима
која штете здрављу или моралу или су психички штетна“. Такође забрањује
коришћење поклона за регрутовање у верској заједници. Закон о правима
детета даје деци слободу да исповедају своју веру.
Закон о вероисповести забрањује верским групама
да предузимају активности које су „нехумане или опасне по традицију и културу
народа Монголије“, иако не постоје наведени стандарди или законске дефиниције
за оно што чини такве активности.
Верске групе морају да се региструју код
локалних и покрајинских власти, као и код Генералног органа за државну
регистрацију (Генерални орган), да би законито функционисале. Национални
закон пружа ограничене детаље о процедурама регистрације и не предвиђа трајање
регистрације, дозвољавајући локалним и покрајинским властима да утврде своја
правила. Верске групе морају да обнове своје регистрације (у већини
случајева годишње) у више државних институција на локалном, покрајинском и
националном нивоу. Сваки појединачни огранак (или богомоља) верске
организације је у обавези да се региструје или обнови као независно правно
лице, без обзира на било какву повезаност са регистрованом матичном
организацијом. Неке локалне власти захтевају од деце млађе од 16 година да
имају писмену родитељску дозволу за учешће у црквеним активностима.
Верска група мора да достави следећу
документацију надлежној локалној покрајинској или општинској представничкој
скупштини када поднесе захтев за регистрацију: писмо којим се захтева
регистрација, писмо нижег локалног органа којим се даје одобрење за обављање
верских служби, кратак опис групе, статут групе, документација о оснивању
групе, списак вођа, финансијске информације, декларација о имовини (укључујући
све некретнине у власништву), уговор о закупу или закупу (ако је примењиво),
кратке биографске информације о појединцима који желе да обављају верске службе
, и очекивани број поклоника. Верска група мора да достави Генералном
органу своју одобрену пријаву за регистрацију да би добила сертификат за рад.
Процес обнове захтева да верска група прибави
референтно писмо од нижег нивоа локалне власти (округ/соум ниво) да се са потребним документима
(по потреби ажурираним) предају локалној покрајинској или општинској
представничкој скупштини. Током процеса обнове, локални покрајински или
општински представници обично захтевају безбедносну инспекцију канцеларија
верских организација и богомоља и налажу да се отклоне сви уочени
недостаци. По одобрењу, надлежна покрајинска или општинска представничка
скупштина доноси решење којим се верској установи даје дозвола за наставак
рада, а организација шаље копију одобрене обнове регистрације Генералном
органу, који уписује нове датуме важења на уверење за делање верске установе.
Јавне и приватне образовне институције имају право
на државно финансирање својих секуларних наставних планова и програма, али им
је забрањено да користе државна средства за верске наставне планове и
програме. Закон о образовању забрањује свим образовним институцијама да
спроводе било какву верску обуку, ритуале или активности уз државна
средства. Покрајинска или општинска представничка скупштина може одбити
обнову регистрације верским групама које крше забрану коришћења државних
средстава за извођење верске наставе у образовним установама.
Законом којим се уређује цивилна и војна служба
прецизирано је да сви грађани од 18 до 25 година старости морају одслужити
годину дана обавезног војног рока. Закон предвиђа алтернативу служењу
војног рока за грађане који поднесу приговор на основу етичке или верске основе. За
оне који поднесу етички или верски приговор доступна је алтернативна служба код
граничних снага, Националне агенције за ванредне ситуације или хуманитарне
организације. Такође постоји одредба за плаћање трошкова једногодишње
обуке и одржавања за војника уместо службе.
По закону о раду, сва правна лица, укључујући и
верске установе, морају да запосле предвиђени број грађана на сваког запосленог
страног радника. Влада утврђује годишњу квоту у облику резолуције, а та се
квота мења сваке године за сваки сектор рада наведен у резолуцији. Групе
које нису наведене у годишњој квотној листи морају да обезбеде да 95%
запослених буду држављани, а да се додатни страни радници могу ангажовати само
ако се испуни и одржи квота од 95%. Годишња резолуција, међутим, јединствено
предвиђа да верске групе могу да запосле једног страног радника ако запошљавају
најмање пет монголских држављана и да морају да испуњавају и одржавају не мање
од овог односа један према пет.
Закон који регулише правни статус страних
држављана забрањује недржављанима да рекламирају, промовишу или практикују
„нехумане“ религије које би могле да нашкоде националној култури. Закон о
вери укључује сличну забрану верским институцијама, како страним тако и
домаћим, да спроводе „нехумане“ или културно штетне активности у земљи.
Странци који желе да спроводе верске
активности, укључујући прозелитизацију, морају да добију верске визе, а свим
странцима је забрањено да прозелитизирају, промовишу и практикују религију која
крши „националну културу“ и закон. Само регистроване верске групе могу
спонзорисати странце за верске визе. Странцима који улазе у земљу са
другим класама виза није дозвољено да предузимају активности које рекламирају
или промовишу било коју религију (за разлику од личног богослужења или друге
појединачне верске активности, која је дозвољена). Према закону, „бављење
послом који није циљ доласка“ представља основ за депортацију.
2021 Report on International Religious Freedom: Mongolia, https://www.state.gov/reports/2021-report-on-international-religious-freedom/mongolia/
0 $type={blogger}:
Постави коментар