Космогонија

Прича о томе како је настао свет. Не говоре све религије о пореклу света и људског живота. На пример, Буда је упорно одбијао да одговори на питања о пореклу. Рекао је да су ова питања неважна. Уместо тога, треба анализирати свет какав он сада постоји и тражити ослобађање од самсаре, или поновног рођења.

Мало је религија, међутим, било у стању да заузме такав агностички став. Када говоре о настанку света и људског живота, обично причају приче или митове. Ови митови су познати као космогоније. Амерички научник, Чарлс Х. Лонг, идентификовао је пет различитих врста космогоније. За почетнике је његова класификација идеална.

Једна врста космогоније, или прича, приписује порекло света сексуалној активности два родитеља. Ови родитељи могу бити земља и небо, као у митологији Рангија и Папе у одређеним друштвима у Тихом океану. Енума Елиш, месопотамски мит, назива прародитеље Тиамат и Апсу. То су слатке и слане воде чије мешање ствара муљ. (Помислите на делту реке.) Једна египатска космогонија каже да је творац прво произвео пар Ваздух и Влага.

Друга врста космогоније почиње космичким јајетом. Једна од Упанишада у Индији описује стварање света од првобитног јајета. Како се јаје цепа, доњи део љуске постаје земља, горњи део постаје небо. Садржај јајета се дели да би постали различите карактеристике универзума.

Трећа врста космогоније је „стварање из ничега“. Религије које обожавају високог бога или једног бога фаворизују ову врсту космогоније. Најпознатији примери су јудаизам, хришћанство и ислам. Постање 1 даје „меку“ верзију стварања из ничега. Бог заправо не ствара ни из чега. Он даје ред „водама“. Позната хиндуистичка химна претпоставља стварање ни из чега, али пита ко може да зна како је дошло до стварања. „Онај ко гледа доле са највишег неба, тај зна — или можда чак и он не зна“ (Риг-веда 10.129).

Друге религије кажу да је свет какав познајемо настао из недра земље. Аутохтони Американци југозапада често причају о настанку предака из земље и њиховој трансформацији у људе. Још једна врста космогоније је „мит о рониоцу Земље“. Земља настаје када исконска бића извлаче сирови материјал испод воде. Јокути, индијански народ у Калифорнији, испричали су како су исконске животиње послале патку да подигне земљу са дна океана.

Понекад се ове врсте комбинују. На пример, египатска космогонија почиње стварањем из ничега, али прва створена ставка је пар свет-родитељ. Могу постојати и друге врсте космогоније. На пример, позната химна у светим хиндуистичким књигама познатим као Веде приписује свет какав познајемо жртвовању првобитне личности (Риг-веда 10.90).

Успон научних теорија о пореклу универзума и живота покренуо је проблеме традиционалним религиозним космогонијама. Неки су одговорили одбацивањем науке. На пример, неки хришћански фундаменталисти заговарају оно што називају „науком о стварању“. Други су одбацили религиозне космогоније. Други су пак кренули путем у средини. Они прихватају научне извештаје до сада, али тврде да у религиозним извештајима виде дубља значења која недостају науци.

ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 103-104