СПИСАК ПАПА

1. ВЕК

• Петар (30/33 - 64/68), Јеврејин. Рођен 1. н.е. у Витсаиди, Галилеја, Римско царство. Апостол Исусов. Према католичкој традицији, добио је кључеве Царства небеског (Матеј 16:18–19). Празник Светих Петра и Павла је 29. јуна. Католичка црква га признаје као првог римског епископа којег је поставио Христос. Такође поштован као светац у источном хришћанству, са празником 29. јуна. Базилика Светог Петра у Ватикану носи његово име.
• Линус (64/68 - 76/79), први римски папа. Рођен 10. н.е. у Волтере, Италија, Римско царство. Празник 23. септембра. Такође поштован као светац у источном хришћанству, са празником 7. јуна. Можда се помиње у Новом завету (Друга посланица Тимотеју 4:21).
• Анаклит (76/79 - 88/91), први грчки папа. Рођен 25. н.е. у Атини, Ахаја, Римско царство. Празник 26. априла. Једном је грешком подељен на Клита и Анаклита. 
• Климент I (26. април 88. – 23. новембар 99.), Римљанин. Рођен око 35. н.е. у Риму, Италија, Римско царство. Празник 23. новембар. Најранији апостолски отац писац 1. Климентове посланице за коју се каже да је основа апостолског ауторитета за свештенство. Такође поштован као светац у источном хришћанству, са празником 25. новембра. Можда се помиње у Новом завету (Посланица Филипљанима 4:3). Страдао је тако што је везан за сидро и бачен у море.
• Еварист (23. новембар 99. – 27. октобар 105.), хеленизовани Јеврејин. Рођен око 30. н.е. у Витлејему, Јудеја, Римско царство. Речено је да је Рим поделио на парохије, и свакој доделио свештеника. Празник 26. октобра.

2. ВЕК

• Александар I (27. октобар 105. – 3. мај 115.), Римљанин. Рођен око 75. у Риму, Италија, Римско царство. Почео обичај благосиљања кућа светом водицом. Такође поштован као светац у источном хришћанству, са празником 18. марта.
• Сикст I (3. мај 115. – 3. април 125.), Грк. Рођен 42. у Риму, Италија, Римско царство. Празник 6. априла. Такође поштован као светац у источном хришћанству, са празником 10. августа. 
• Телесфор (3. април 125. – 5. јануар 136.), Грк. Рођен око 67. у Тера Нови, Италија, Римско царство. Празник 5. јануара. Такође поштован као светац у источном хришћанству, са празником 22. фебруара. Отац цркве Свети Иринеј га је назвао великомучеником; најраније посведочено мучеништво папе после Светог Петра. 
• Хигин (5. јануар 136. – 11. јануар 140.), Грк. Рођен око 74. у Атини, Ахаја, Римско царство. Традиција каже да је убијен; празник 11. јануара.  
• Пије I (11. јануар 140. – 11. јул 155.), Римљанин, брат Јерме. Рођен око 81. у Аквилеји, Италија, Римско царство. Мученик, пострадао посечен мачем; празник 11. јула. Донео је декрет да се Васкрс слави само у недељу.
• Аникет (11. јул 155. – 20. април 166.), хеленизовани Сиријац; први сиријски папа. Рођен око 92. у Емеси, Сирија, Римско царство. Традиција каже да је убијен; празник 17. априла. Донео је декрет да свештеници не смеју имати дугу косу.
• Сотир (20. април 166. – 22. април 174.), Грк. Рођен око 119. у Фундију, Италија, Римско царство. Традиција каже да је убијен; празник 22. априла. Изјавио да је брак валидан као света тајна коју благосиља свештеник; званично инаугурисан Ускрс као годишњи празник у Риму. 
• Елевтерије (22. април 174. – 26. мај 189.), Грк. Рођен око 130. у Никопољу, Епир, Римско царство. Традиција каже да је убијен; празник 6. маја. 
• Виктор I (26. мај 189. – 28. јул 199.), Римљанин Бербер; први папа рођен на афричком континенту. Рођен око 155. Није јасно где је рођен, иако неки сугеришу да је рођен у Лептис Магни, сада делу Либије. Познат по изопштењу Теодота Византијског. Контроверза квартодециманизма.
• Зефирин (28. јул 199. – 20. децембар 217.), Римљанин. Рођен око 160. нове ере у Риму, Италија, Римско царство. Борио се против адопционистичке јереси следбеника Теодота Византијског коју су заступали Теодот и Асклепиодот. Иако није физички страдао (убијен), назива се мучеником због патњи које је претрпео.
• Наталије (око 199 – око 200.), Римљанин, антипапа. Рођен у Риму, Италија, Римско царство. Насупрот папи Зефирину. Касније помирени.

3. ВЕК

• Каликст I (20. децембар 217. – 14. октобар 222.), Грк. Рођен око 155. у Риму, Италија, Римско царство. Мученик; празник 14. октобар.
• Иполит (217 – 235), Грк. Рођен око 170. године у Малој Азији, Римско царство. Насупрот Каликсту I, Урбану I и Понтијану. Касније помирен са Понтијаном.
• Урбан I (14. октобар 222. – 23. мај 230.), Римљанин. Рођен око 175. у Риму, Италија, Римско царство. Такође поштован као светац у источном хришћанству, са празником 25. маја.
• Понтијан (21. август 230. – 28. септембар 235.), Римљанин. Рођен око 175. у Риму, Италија, Римско царство. Први који је абдицирао након изгнанства на Сардинију од стране цара Максимина Трачанина. Либеријски каталог бележи његову смрт 28. септембра 235. године, што је најранији тачан датум у папској историји.
• Антерус (21. новембар 235. – 3. јануар 236.), Грк. Рођен око 180. у Петелији, Италија, Римско царство. Празник 3. јануара. Такође поштован као светац у источном хришћанству, са празником 5. августа.
• Фабијан (10. јануар 236. – 20. јануар 250.), Римљанин. Рођен око 200. у Риму, Италија, Римско царство. Поделио је римске заједнице на седам округа, од којих је сваки надгледао ђакон. Празник 20. јануара. Такође поштован као светац у источном хришћанству, са празником 5. августа.
• Корнилије (6. март 251. – 25. јун 253.), Римљанин. Рођен око 180. у Риму, Италија, Римско царство. Умро као мученик у тешким мукама; празник 16. септембар.
• Новацијан (251. – март 258.), Римљанин. Рођен око 200–20 у Риму, Италија, Римско царство. Оснивач новацијанизма. Насупрот Корнилију, Луцију I, Стефану I и Сиксту II.
• Луције I (25. јун 253. – 5. март 254.), Римљанин. Рођен око 200. у Риму, Италија, Римско царство. Празник 5. марта.
• Стефан I (12. март 254. – 2. август 257.), Грк. Рођен око 205. у Риму, Италија, Римско царство. Страдао одсецањем главе; празник 2. августа. Такође поштован као светац у источном хришћанству, на исти датум.
• Сикст II (30. август 257. – 6. август 258.), Грк. Рођен око 215. у Атини, Ахаја, Римско царство. Страдао одсецањем главе. Такође поштован као светац у источном хришћанству, са празником 10. августа.
• Дионисије (22. јул 259. – 26. децембар 268.), Грк. Рођен око 200. у Тера Нови, Италија, Римско царство. Празник 26. децембар.
• Феликс I (5. јануар 269. – 30. децембар 274.), Римљанин. Рођен око 206. у Риму, Италија Римско царство. Празник 30. децембар.
• Евтихијан (4. јануар 275. – 7. децембар 283.), Римљанин. Рођен око 240. у Луни, Италија, Римско царство. Празник 8. децембар.
• Кај (17. децембар 283. – 22. април 296.), Римљанин. Рођен око 245. у Салони, Далмација, Римско Царство. Страдао одсецањем главе (према предању). Празник 22. априла. Такође поштован као светац у источном хришћанству, са празником 11. августа.
• Марцелин (30. јун 296. – 26. април 304.), Римљанин. Рођен око 250. у Риму, Италија, Римско царство. Празник 26. априла. Такође поштован као светац у источном хришћанству, са празником 7. јуна.

4. ВЕК

• Маркел I (27. мај 308. – 16. јануар 309.), Римљанин. Рођен око 255. у Риму, Италија, Римско царство. Празник 16. јануара. Прогнан из Рима под Максенцијем (309). 
• Јевсевије (18. април 309. – 17. август 310.), Грк. Рођен око 255. на Сардинији, Римско царство. Празник 17. августа. Прогнан од цара Максенција и умро у изгнанству.
• Милтијад (2. јул 311. – 10. јануар 314.), Римљанин Бербер. Рођен око 270. у Африци, Римско царство. Празник 10. јануара. Први папа по окончању прогона хришћана Миланским едиктом (313. н.е.) који је издао Константин Велики. Председавао је Латеранским сабором 313. године.
• Силвестар I (31. јануар 314. – 31. децембар 335.), Римљанин. Рођен око 285. у Фанум Санкти Ангели де Скала, Апулија и Калабрија, Римско царство. Празник 31. децембар. Такође поштован као светац у источном хришћанству, са празником 2. јануара. Папа током Првог Никејског сабора (325), првог васељенског сабора. Под њим су изграђене: Архибазилика Светог Јована Латеранског, Санта Кроче у Ђерусалиму и Стара базилика Светог Петра. Наведен као прималац Константинове даровнице, за коју се касније показало да је фалсификат.
• Марко (18. јануар 336. – 7. октобар 336.), Римљанин. Рођен око 290. у Риму, Италија, Римско царство. Један од Маркових подухвата био је састављање прича о животу мученика и епископа пре његовог времена. Постоји разлог да се верује да је основао две цркве на подручју Рима. Једна од њих је и данас позната као црква Сан Марко, иако је у великој мери промењена од његовог времена. Друга црква била је у Балбиној катакомби, гробљу. Цар Константин је поклонио земљу и намештај за обе зграде. Празник 7. октобар.
• Јулије I (6. фебруар 337. – 12. април 352.), Римљанин. Рођен око 280. у Риму, Италија, Римско царство. Учествовао је у аријанској контроверзи, подржавајући Атанасија Александријског.
• Либерије (17. мај 352. – 24. септембар 366.), Римљанин. Рођен око 310. у Риму, Италија, Римско царство. Протеран од аријанског цара Констанција II и касније му се покорио. Најранији папа који није канонизован од стране Латинске цркве. Поштован као светац у источном хришћанству, са празником 27. августа.
• Феликс II (355 – 22. новембар 365.), Римљанин. Рођен око 300. у Риму, Италија, Римско царство. Насупрот папи Либерију. Поставио га је аријански цар Констанције II.
• Дамас I (1. октобар 366. – 11. децембар 384.), Римљанин. Рођен око 305. у Егитанији, Лузитанија или Риму, Италија, Римско царство. Први папа из данашњег Португала. Јеронимов заштитник, наручио је превод Библије Вулгате. Папа током Првог цариградског сабора (381), другог васељенског сабора. Римски сабор (382). Први папа који је био званични поглавар цркве након што је цар Грацијан абдицирао титулу "Понтифекс максимус".
• Урсин (1. октобар 366. – 16. новембар 367.), Римљанин. Рођен у Риму, Италија, Римско царство. Насупрот Дамасу I. Прогнан у Галију од цара Валентинијана II после рата између две странке и умро после 384.
• Сирикије (17. децембар 384. – 26. новембар 399.), Римљанин. Рођен око 334. у Риму, Италија, Римско царство. Његова позната писма — најранији сачувани текстови папских декреталија — посебно се фокусирају на верску дисциплину и укључују одлуке о крштењу, посвећењу, хиротонији, покајању и уздржавању. Сирикијев важан декрет из 386. (написан епископу Химерију из Тарагоне), којим се заповеда целибат за свештенике, био је први декрет на ову тему. 
• Анастасије I (27. новембар 399. – 19. децембар 401.), Римљанин. Рођен око 340. у Риму, Италија, Римско царство. Наложио свештеницима да стоје и погну главе док читају из Јеванђеља.

5. ВЕК

• Инокентије I (21. децембар 401. – 12. март 417.), Римљанин. Рођен око 378. у Албануму, Лацијум и Кампанија, Римско царство. Визиготи су опљачкали Рим (410) под Алариком I.
• Зосима (18. март 417. – 26. децембар 418.), Грк. Рођен око 370. у Месурги, Луканија и Брути, Римско царство.
• Евлалије (27. децембар 418. – 3. април 419.), Римљанин. Рођен око 350–80 у Риму, Италија, Римско царство. Насупрот папи Бонифацију I. Изабран уочи избора Бонифација, прво је имао користи од подршке цара Хонорија, али ју је брзо изгубио. Прогнан у Кампанију, а умро 423.
• Бонифације I (28. децембар 418. – 4. септембар 422.), Римљанин. Рођен око 377. у Риму, Италија, Римско царство.
• Целестин I (10. септембар 422. – 27. јул 432.), Римљанин. Рођен око 380. у Кампанији, Римско царство. Такође поштован као светац у источном хришћанству, са празником 8. априла. Папа током Ефеског сабора (431), трећег васељенског сабора признатог од католичке, православне и оријенталне православне цркве.
• Сикст III (31. јул 432. – 18. август 440.), Римљанин. Рођен око 390. у Риму, Италија, Римско царство.
• Лав I Велики (29. септембар 440. – 10. новембар 461.), Римљанин. Рођен око 390. у Етрурији, Италија, Римско царство. Убедио Атилу Хуна да одврати своју инвазију на Италију. Написао је Томос који је био кључан на Халкидонском сабору (451) и у дефинисању ипостасне уније. Празник 10. новембар. Такође поштован као светац у источном хришћанству, са празником 18. фебруара.
• Иларије (19. новембар 461. – 29. фебруар 468.), Римљанин. Рођен око 400. на Сардинији, Италија, Западно римско царство.
• Симплиције (3. март 468. – 10. март 483.), Римљанин. Рођен око 430. у Тибуру, Италија, Западно римско царство. Папство током колапса Западног римског царства и каснијег преузимања Рима и Италије уопште од стране Одоакра.
• Феликс III (13. март 483. – 1. март 492.), царски римски папа. Рођен око 440. у Риму, Италија, Западно римско царство. Понекад се назива Феликс II. Пра-пра-прадеда папе Григорија I.
• Геласије I (1. март 492. – 21. новембар 496.), Римљанин Бербер; последњи папа који је рођен на афричком континенту. Рођен око 410. у Монс Фератусу, у племену Квинквегентијана, Африка, Западно римско царство. Први папа који је назван „Христовим намесником“.
• Анастасије II (24. новембар 496. – 19. новембар 498.), Грк. Рођен око 445. у Риму, Италија, Западно римско царство. Покушао је да оконча Акакијев раскол, али је то резултирало Лаврентијевим расколом. Најранији папа који није канонизован ни од стране Латинске ни од Источне цркве.
• Симах (22. новембар 498. – 19. јул 514.), Римљанин. Рођен око 460. на Сардинији, Италија, Западно римско царство.
• Лаврентије (22. новембар 498 – август 506/8), Римљанин. Рођен око 460. у Риму, Италија, Западно римско царство. Насупрот Симаха. Изабран истог дана када и Симах, краљ Теодорик је решио у корист његовог противника. Преузео је контролу над Римом 501. и остао папа у ствари све док није умро 506/08.

6. ВЕК

• Хормизда (20. јул 514. – 6. август 523.), Римљанин. Рођен око 450. у Фрусину, Италија, Западно римско царство. Отац папе Силверија. Акакијев раскол.
• Јован I (13. август 523. – 18. мај 526.), Римљанин. Рођен око 470. године у Сена Јулији, Италија, Западно римско царство.
• Феликс IV (12. јул 526. – 22. септембар 530.), Римљанин. Рођен око 490. у Самнијуму, Одоакрово краљевство. Понекад се назива Феликс III. Изграђен Санти Козма е Дамјано.
• Бонифације II (22. септембар 530. – 17. октобар 532.), Острогот; први германски папа. Рођен око 490. у Риму, Одоакрово краљевство. Промењено је нумерисање година у јулијанском календару из  Ab Urbe Condita (од оснивања Града) у Anno Domini (лета Господњег).
• Диоскор (22. септембар 530. – 14. октобар 530.), Грк. Рођен у Александрији, Египат, Источно римско царство. Насупрот папи Бонифацију II. Кандидат византијске партије, изабран од стране већине кардинала и признат од Цариграда, умро је мање од месец дана након избора.
• Јован II (2. јануар 533. – 8. мај 535.), Римљанин. Рођен око 473. у Риму, Западно римско царство. Први папа који није користио своје лично име, јер је било повезано са римским богом, Меркуром.
• Агапит I (13. мај 535. – 22. април 536.), Римљанин. Рођен око 490. у Риму, Одоакрово краљевство. Празници 22. априла и 20. септембра. Такође поштован као светац у источном хришћанству, са празником 17. априла.
• Силверије (8. јун 536. – 11. март 537.), Римљанин. Рођен око 480. у Цикануму, Остроготско краљевство. Изгнан; празник 20. јуна, Хормиздин син.
• Вигилије (29. март 537. – 7. јун 555.), Римљанин. Рођен око 500. у Риму, Одоакрово краљевство. Папа током Другог Константинопољског сабора (553), петог васељенског сабора признатог од католичке и православне цркве.
• Пелагије I (16. април 556. – 4. март 561.), Римљанин. Рођен око 505. у Риму, Остроготско краљевство. Заслужан за изградњу базилике Санти Апостоли.
• Јован III (17. јул 561. – 13. јул 574.), Роман. Рођен око 520. у Риму, Остроготско краљевство. Други папа који није користио своје лично име.
• Бенедикт I (2. јун 575. – 30. јул 579.), Римљанин. Рођен око 525. у Риму, Остроготско краљевство.
• Пелагије II (26. новембар 579. – 7. фебруар 590.), романизовани Острогот. Рођен око 520. у Риму, Остроготско краљевство. Наредио изградњу базилике Сан Лоренцо фуори ле Мура.
• Григорије I Велики (3. септембар 590. – 12. март 604.), последњи царски римски папа. Рођен око 540. у Риму, Источно римско царство. Пра-праунук папе Феликса III. Први који је формално користио наслове Servus servorum Dei и Pontifex Maximus. Успоставио грегоријанско појање. Празник 3. септембра. Такође поштован као светац у источном хришћанству, са празником 12. марта. Познат као "отац хришћанског богослужења". Познат као „Свети Григорије Двојеслов“ у  православљу.

7. ВЕК

• Сабинијан (13. септембар 604. – 22. фебруар 606.), Римљанин. Рођен око 530. у Блери, Источно римско царство. У наредна два века римске папе су биле под контролом Византијског царства.
• Бонифације III (19. фебруар 607. – 12. новембар 607.), Грк. Рођен око 540. у Риму, Источно римско царство.
• Бонифације IV (15. септембар 608 – 8. мај 615.), Римљанин. Рођен око 550. у Марсици, Источно римско царство. Први папа који је носио исто име као и његов непосредни претходник. Члан Реда Светог Бенедикта.
• Адеодат I (13. новембар 615. – 8. новембар 618.), Римљанин. Рођен око 570. у Риму, Источно римско царство. Понекад се зове Деусдедит. Први папа који је користио оловне печате на папским документима, који су се временом назвали папске буле.
• Бонифације V (23. децембар 619. – 25. октобар 625.), Римљанин. Рођен око 575. у Неаполису, Источно римско царство.
• Хонорије I (27. октобар 625. – 12. октобар 638.), Римљанин. Рођен око 585. у Цеперануму, Кампанија, Источно римско царство. Проглашен за јеретика и анатемисан од Трећег цариградског сабора (680).
• Северин (28. мај 640. – 2. август 640.), Римљанин. Рођен око 585. у Риму, Источно римско царство.
• Јован IV (24. децембар 640. – 12. октобар 642.), Римљанин. Рођен око 587. у Задру, Далмација, Источно римско царство.
• Теодор I (24. новембар 642. – 14. мај 649.), Грк. Рођен око 610. у Јерусалиму, Источно римско царство. Последњи папа из Палестине. Планирао је Латерански сабор 649. године, али је умро пре него што је могао да га отвори.
• Мартин I (5. јул 649. – 12. новембар 655.), Римљанин. Рођен око 590. близу Тудера, Умбрија, Источно римско царство. Последњи папа признат као мученик. Празник 12. новембра. Такође поштован као светац у источном хришћанству, са празником 14. априла.
• Евгеније I (10. август 654. – 2. јун 657.), Римљанин. Рођен око 615. у Риму, војводство Рим, (формално Источно римско царство).
• Виталијан (30. јул 657. – 27. јануар 672.), Римљанин. Рођен око 600 Сигнији, Римско војводство, (формално Источно римско царство).
• Адеодат II (11. април 672. – 17. јун 676.), Римљанин. Рођен око 621. у Риму, Војводство Рим, (формално Источно римско царство). Понекад се зове Адеодат, без броја, у односу на Адеодата I који се понекад назива Деусдедит. Члан Реда Светог Бенедикта.
• Донус (2. новембар 676. – 11. април 678.), Римљанин. Рођен око 610. у Риму, војводство Рим, (формално Источно римско царство).
• Агатон (27. јун 678. – 10. јануар 681.), Грк. Рођен око 577. у Панормусу, Сицилија, Источно римско царство. Такође поштован као светац у источном хришћанству, са празником 20. фебруара. Папа током Трећег Константинопољског сабора (680), шестог васељенског сабора који су прихватиле католичка и православна црква.
• Лав II (17. август 682. – 3. јул 683.), Грк. Рођен око 611. у Ајдонуму, Сицилија, Источно римско царство. Празник 3. јула.
• Бенедикт II (26. јун 684. – 8. мај 685.), Римљанин. Рођен око 635. у Риму, Војводство Рим, (формално Источно римско царство). Празник 7. маја.
• Јован V (23. јул 685. – 2. август 686.), Грк. Рођен око 635. у Антиохији, Сирија, Источно римско царство.
• Конон (21. октобар 686. – 21. септембар 687.), Грк. Рођен око 630. у Тракији, Источно римско царство.
• Сергије I (15. децембар 687. – 8. септембар 701.), хеленизовани Сиријац. Рођен око 650. у Палерму, Сицилија, Источно римско царство. Увео певање Јагње Божије у мису.

8. ВЕК

• Јован VI (30. октобар 701. – 11. јануар 705.), Грк. Рођен око 650. у Ефесу, Источно римско царство. Једини папа који је дошао из Мале Азије.
• Јован VII (1. март 705. – 18. октобар 707.), Грк. Рођен око 655. у Розануму, Калабрија, Источно римско царство. Други папа који носи исто име као и његов непосредни претходник.
• Сисиније (15. јануар 708. – 4. фебруар 708.), Сиријац. Рођен око 650. у Сирији, Рашидунски калифат.
• Константин (25. март 708. – 9. април 715.), Сиријац. Рођен око 664. у Сирији, Омајадски калифат. Последњи папа који је посетио Грчку док је био на функцији, све до Јована Павла II 2001.
• Григорије II (19. мај 715. – 11. фебруар 731.), Римљанин. Рођен око 669. у Риму, војводство Рим, (Источно римско царство). Празник 11. фебруара. Одржао Синод у Риму (721).
• Григорије III (18. март 731. – 28. новембар 741.), Сиријац; последњи папа из Сирије. Рођен око 669. у Сирији, Омајадски калифат. Трећи папа који носи исто име као и његов непосредни претходник. Последњи папа који је рођен ван Европе до избора Фрање 2013.
• Захарија (3. децембар 741. – 22. март 752.), Грк. Рођен око 679. у Санкта Северини, Калабрија, Источно римско царство. Празник 15. марта. Саградио је цркву Санта Мариа сопра Минерва.
• Стефан (22. март 752. – 25. март 752.), Римљанин. Рођен око 700. у Риму, Војводство Рим, (формално Источно римско царство). Раније познат као Стефан II. Умро три дана након избора, никада није примио епископско посвећење. Неки спискови га још увек убрајају. Ватикан је одобрио његово додавање у шеснаестом веку; уклоњен 1961. Католичка црква га више не сматра папом.
• Стефан II (26. март 752. — 26. април 757.), Римљанин. Рођен око 714. у Риму, војводство Рим, (формално Источно римско царство). Понекад се зове Стефан III. Пипинова даровница. Брат Павла I.
• Павле I (29. мај 757. – 28. јун 767.), Римљанин. Брат Стефана II. Рођен око 700. у Риму, Војводство Рим (формално Источно римско царство).
• Стефан III (7. август 768. – 24. јануар 772.), Грк. Рођен око 723. у Сиракузи, Сицилија, Источно римско царство. Понекад се зове Стефан IV. Сазвао је Латерански сабор (769).
• Адријан I (1. фебруар 772. – 26. децембар 795.), Римљанин. Рођен између 700–12. у Риму, Војводство Рим (формално Источно римско царство). Папа током Другог Никејског сабора (787), седмог васељенског сабора који су прихватиле католичка и православна црква.
• Лав III (26. децембар 795. – 12. јун 816.), Римљанин. Рођен око 750. у Риму, Војводство Рим (формално Источно римско царство). Крунисао за цара Карла Великог на Божић 800. године, чиме је покренуто оно што ће постати Свето римско царство, захтевајући имприматур папе за легитимитет свог владара.

9. ВЕК

• Стефан IV (22. јун 816. – 24. јануар 817.), први папа рођен у Риму након отцепљења од Римског царства. Рођен око 770. у Риму, Папска држава. Понекад се зове Стефан V.
• Пасхал I (25. јануар 817. – 11. фебруар 824.), Италијан. Рођен око 775. у Риму, Папска држава. Син Боноса и епископе Теодоре. Заслужан за проналажење тела свете Цецилије у Каликстовој катакомби, изградњу базилике Санта Цецилије у Трастевереу и цркве Санта Мариа у Домники.
• Евгеније II (8. мај 824. — 27. август 827.), Италијан. Рођен око 780. у Риму, Папска држава.
• Валентин (31. август 827. – 10. октобар 827.), Италијан. Рођен око 780. у Риму, Папска држава.
• Григорије IV (20. децембар 827. – 25. јануар 844.), Италијан. Рођен око 790. у Риму, Папска држава. Обновио атријум базилике Светог Петра и у новоуређену капелу пренео тело Григорија I.
• Сергије II (25. јануар 844. – 27. јануар 847.), Италијан. Рођен око 790. у Риму, Папска држава.
• Лав IV (10. април 847. – 17. јул 855.), Ломбард. Рођен око 790. у Риму, Папска држава. Члан Реда Светог Бенедикта.
• Бенедикт III (29. септембар 855. – 17. април 858.), Италијан. Рођен око 810. у Риму, Папска држава.
• Никола I (24. април 858. – 13. новембар 867.), Италијан. Рођен око 800. у Риму, Папска држава. Подстицао мисионарску делатност.
• Адријан II (14. децембар 867. – 14. децембар 872.), Италијан. Рођен око 792. у Риму, Папска држава. Папа током IV Константинопољског сабора (869), осмог васељенског сабора Католичке цркве.
• Јован VIII (14. децембар 872. – 16. децембар 882.), Италијан. Рођен око 820. у Риму, Папска држава. Први папа који је убијен.
• Марин I (16. децембар 882. – 15. мај 884.), Италијан. Рођен око 830. у Галезеу, Папска држава. Погрешно познат и као Мартин II.
• Адријан III (17. мај 884. – 15. септембар 885.), Италијан. Рођен око 830. у Риму, Папска држава. Празник 8. јула. Адријан I је вероватно био његов предак.
• Стефан V (14. септембар 885. – 4. септембар 891.), Италијан. Рођен око 840. у Риму, Папска држава. Понекад се назива Стефан VI.
• Формоз (6. октобар 891. — 4. април 896.), Италијан. Рођен између 805–16. у Остији, Папска држава. Почетком 897. постхумно погубљен након Кадаверског синода. Његово тело је поново сахрањено уз пуне хришћанске почасти 897. године.
• Бонифације VI (11. април 896. – 26. април 896.), Италијан. Рођен око 806. у Риму, Папска држава.
• Стефан VI (22. мај 896. – 14. август 897.), Италијан. Рођен око 850. у Риму, Папска држава. Понекад се назива Стефан VII. Одржао злогласни Кадверски синод.
• Роман (14. август 897. – новембар 897.), Италијан. Рођен око 850. у Галезеу, Папска држава.
• Теодор II (децембар 897. – 20. децембар 897.), Грк. Рођен око 840. у Риму, Папска држава.
• Јован IX (18. јануар 898. – 5. јануар 900.), Ломбард. Рођен око 840. у Тиволију, Папска држава. Члан Реда Светог Бенедикта.
• Бенедикт IV (1. фебруар 900. – 30. јул 903.), Италијан. Рођен око 840. у Риму, Папска држава.

10. ВЕК

• Лав V (30. јул 903. – децембар 903.), Италијан. Рођен око 845. у Ардеи, Папска држава. Смењен и убијен.
• Христифор (октобар 903. – јануар 904.), Италијан. Рођен у Риму, Папска држава. Насупрот Лаву V.
• Сергије III (29. јануар 904. – 14. април 911.), Италијан. Рођен око 860. у Риму, Папска држава. Почиње „Saeculum obscurum“. Први папа који је приказан са папском тијаром.
• Анастасије III (14. април 911. – јун 913.), Италијан. Рођен око 865. у Риму, Папска држава.
• Ландо (7. јул 913. – 5. фебруар 914.), Италијан. Рођен око 865. у Сабини, Папска држава.
• Јован X (март 914. – 28 мај 928.), Италијан. Рођен око 860. у Тосињану, Папска држава.
• Лав VI (28. мај 928. – децембар 928.), Италијан. Рођен око 880. у Риму, Папска држава.
• Стефан VII (3. фебруар 929. – 13. фебруар 931.), Италијан. Рођен око 880. у Риму, Папска држава. Понекад се назива Стефан VIII.
• Јован XI (15. март 931. – децембар 935.), Италијан. Рођен око 910. у Риму, Папска држава. Вероватно, према Liber Pontificalis и Лиутпранду из Кремоне, син папе Сергија III, а не Алберика I од Сполета, који је био Марозијин муж.
• Лав VII (3. јануар 936. – 13. јул 939.), Италијан. Рођен око 885. у Риму, Папска држава. Члан Реда Светог Бенедикта.
• Стефан VIII (14. јул 939. – 30. октобар 942.), Италијан. Рођен око 900. у Риму, Папска држава. Понекад се назива Стефан IX.
• Марин II (30. октобар 942. – 1. мај 946.), Италијан. Рођен око 900. у Риму, Папска држава. Погрешно познат и као Мартин III.
• Агапит II (10. мај 946. – 8. новембар 955.), Италијан. Рођен око 905. у Риму, Папска држава.
• Јован XII (16. децембар 955. – 6. децембар 963.), Италијан. Рођен између 930–37. у Риму, Папска држава. Трећи папа да не користи своје лично име (Октавијан). Збацивање 963. године од стране цара Отона неважећe; крај „Saeculum obscurum“.
• Лав VIII (6. децембар 963. – 26. фебруар 964.), Италијан. Рођен око 915. у Риму, Папска држава. Цар Отон га је именовао за антипапу 963. године у супротности са Јованом XII и Бенедиктом V. Његов понтификат након свргавања Бенедикта V модерна католичка црква сматра легитимним.
• Јован XII (26. фебруар 964. – 14. мај 964.), Италијан. Рођен ооко 937. у Риму, Папска држава. Вероватно убијен 964.
• Бенедикт V (22. мај 964. – 23. јун 964.), Италијан. Рођен око 915. у Риму, Папска држава. Изабран од народа Рима, за разлику од Лава VIII кога је именовао цар Отон; прихватио је сопствено свргавање 964. оставивши Лава VIII као јединог папу.
• Лав VIII (23. јун 964. – 1. март 965.), Италијан. Рођен око 915. у Риму, Папска држава. Његов понтификат од 963. до 964. године данашња Католичка црква сматра нелегитимним. Именован од стране цара Отона I, његов понтификат се десио током периода познатог као Saeculum obscurum.
• Јован XIII (1. октобар 965. – 6. септембар 972.), Италијан. Рођен око 930. у Риму, Папска држава. После његове смрти забележен као "Добри".
• Бенедикт VI (19. јануар 973. – 8. јун 974.), Ломбард. Рођен око 925, у Риму, Папска држава. Смењен и убијен.
• Бонифације VII (јул 974. – јул 974.), Италијан, рођен као Франконе Феручи. Рођен у Риму, Папска држава. Насупрот Бенедикту VI и Бенедикту VII.
• Бенедикт VII (октобар 974. – 10. јул 983.), Италијан. Рођен око 930. у Риму, Папска држава.
• Јован XIV (децембар 983. – 20. август 984.), Италијан. Рођен око 940. у Павији, Краљевина Италија, Свето римско царство. Четврти папа да не користи своје лично име (Пјетро Канепанова).
• Бонифације VII (20. август 984. – 20. јул 985. други мандат), Италијан. Насупрот Јовану XIV и Јовану XV.
• Јован XV (20. август 985. – 1. април 996.), Италијан. Рођен око 950. у Риму, Папска држава. Први папа који је формално канонизовао свеца.
• Григорије V (3. мај 996. – 18. фебруар 999.). Рођен око 972. у Штајнаху, Војводство Корушка, Свето римско царство. Први званични немачки папа и пети који није користио своје лично име (Бруно). Од тада је ова одлука постала традиција међу будућим папама.
• Јован XVI (април 997. – фебруар 998.), Грк. Рођен око 941. у Розануму, Калабрија, Италија, Источно римско царство. Насупрот Григорију V.
• Силвестер II (2. април 999. – 12. мај 1003.). Рођен између 940–42. у Белијаку, Француска.  Рођен као Герберт, први француски (окситански) папа.

11. ВЕК

• Јован XVII (16. мај 1003. – 6. новембар 1003.), Италијан. Рођен око 955. у Риму, Папска држава као Сиконе Секи.
• Јован XVIII (25. децембар 1003. – 18. јул 1009.), Италијан. Рођен око 965. у Рапањану, Папска држава као Ђовани Фазано.
• Сергије IV (31. јул 1009. – 12. мај 1012.), Италијан. Рођен око 970. у Риму, Папска држава као Пјетро Мартино Бочадикорпо. Бенедиктинац.
• Григорије VI (12. јун 1012. – 31. децембар 1012.), Италијан. Рођен у Риму, Папска држава. Насупрот Бенедикту VIII.
• Бенедикт VIII (18. мај 1012. – 9. април 1024.), Италијан. Рођен око 980. у Риму, Папска држава као Теофилато ди Тусколо.
• Јован XIX (14. мај 1024. – 6. октобар 1032.), Италијан. Рођен око 975. у Риму, Папска држава као Романо ди Тусколо. Брат Бенедикта VIII.
• Бенедикт IX (21. октобар 1032. – 31. децембар 1044.), Италијан; први мандат. Рођен у Риму, Папска држава као Теофилато ди Тусколо.
• Силвестер III (13. јануар 1045. – 10. март 1045.), Италијан. Рођен око 1000. у Риму, Папска држава као Ђовани деи Крешенци Отавијани. Доведена у питање ваљаност избора; сматран антипапом; свргнут на сабору у  Сутри.
• Бенедикт IX (10. март 1045. – 1. мај 1045.), Италијан. Други мандат; свргнут на сабору у Сутри.
• Григорије VI (5. мај 1045. – 20. децембар 1046.), Италијан. Рођен око 1000. у Риму, Папска држава као Ђовани Грацијано Пјерлеони. Смењен на сабору у Сутри.
• Климент II (24. децембар 1046. – 9. октобар 1047.), Немац. Рођен око 967. у Хорнбургу, Војводство Саксонија, Свето римско царство као Суидгер вон Морзлебен-Хорнбург. Именован од стране краља Хајнриха III на сабору у  Сутри; крунисао Хајнриха III за цара.
• Бенедикт IX (8. новембар 1047. – 17. јул 1048.), Италијан. Трећи мандат; свргнут и изопштен.
• Дамас II (17. јул 1048. – 9. август 1048.), Немац. Рођен око 1000. у Пилденауу, Војводство Баварска, Свето римско царство као Попо де Курањони. 
• Лав IX (12. фебруар 1049. – 19. април 1054.), Немац. Рођен 21. јул 1002. у Егисхајму, војводство Швапско, Свето римско царство као Бруно фон Егисхајм-Дагсбург. Године 1054., међусобне екскомуникације Лава IX и цариградског патријарха Михаила I Керуларија започеле су раскол између Истока и Запада. Анатемисање су поништили папа Павле VI и патријарх Атинагора I 1965.
• Виктор II (13. април 1055. – 28. јул 1057.), Немац. Рођен око 1018. у Војводству Швапском, Свето римско царство као Гебхард II фон Калв-Долнштајн-Хиршберг.
• Стефан IX (2. август 1057. – 29. март 1058.), Немац. Рођен око 1020. у Војводству Лорена, Свето римско царство као Фредерих. Понекад се назива Стефан X. Члан Реда Светог Бенедикта.
• Бенедикт X (4. април 1058. – 24. јануар 1059.), Италијан. Рођен у Риму, Папска држава као Ђовани Минције ди Тусколо. Насупрот Николи II. 
• Никола II (6. децембар 1058. – 27. јул 1061.), Француз. Рођен око 980. у Шато де Шеврону, округ Савоја, Свето римско царство као Гералд де Бургоњ. Године 1059. Колегиј кардинала је у документу In nomine Domini означен као једини извор за бирање папе.
• Хонорије II (30. септембар 1061. – 1072.), Италијан. Рођен 1010. у Верони, Свето римско царство као Пјетро Кандалус. Насупрот папи Александру II.
• Александар II (30. септембар 1061. – 21. април 1073.), Италијан. Рођен око 1018. у Бађу, Милано, Свето римско царство као Анселмо да Бађо. Овластио је норманско освајање Енглеске 1066.
• Григорије VII (22. април 1073. – 25. мај 1085.), Ломбард. Рођен око 1015. у Совани, Тосканска марка, Свето римско царство као Илдебрандо Алдобрандески ди Соана. Покренуо грегоријанске реформе. Ограничио употребу папске титуле на бискупа Рима. Члан Реда Светог Бенедикта. Политичка борба са царем Хенријем IV, који је морао да оде у Каносу (1077). 
• Климент III (25. јун 1080. – 8. септембар 1100.), Италијан. Рођен 1010. у Верони, Свето римско царство као Пјетро Кадналус. Насупрот папи Григорију VII, папи Виктору III, папи Урбану II и папи Пасхалу II.
• Виктор III (24. мај 1086. – 16. септембар 1087.), Ломбард. Рођен око 1026. у Беневенту, Војводство Беневенто као Дауферио Епифани Дел Зото. Члан Реда Светог Бенедикта. Сазвао сабор у Беневенту (1087) осуђујући лаичку инвеституру. 
• Урбан II (12. март 1088. – 29. јул 1099.), Француз. Рођен око 1042. у Шатиљон-сур-Марне, округ Шампањ, Француска као Одон де Лагери. Проповедао и започео Први крсташки рат. Члан Реда Светог Бенедикта.
• Пасхал II (13. август 1099. – 21. јануар 1118.), Ломбард. Рођен око 1050. у Бледи, Тосканска марка, Свето римско царство као Раинеро Раниери. Члан Реда Светог Бенедикта. Наручио је изградњу базилике Санти Кватро Коронати.
• Теодорик (8. септембар 1100. – јануар 1101.), Ломбард. Рођен око 1030. у Риму, Папска држава. Насупрот папи Пасхалу II.

12. ВЕК

• Адалберт (јануар 1101. – фебруар 1102.), Ломбард. Рођен у Риму, Папска држава. Бенедиктинац. Насупрот папи Пасхалу II.
• Силвестер IV (8. новембар 1105. – 11. април 1111.), Немац. Рођен 1050. у Риму, Папска држава као Магинулф. Насупрот Пасхалу II.
• Геласије II (24. јануар 1118. – 29. јануар 1119.), Италијан. Рођен око 1061. у Гаети, Војводство Гаета као Ђовани Каетани. 
• Григорије VIII (10. март 1118. – 20. април 1121.), Француз. Рођен око 1060. у Лимузену, Окситанија, Француска као Морис Борден. Насупрот Геласију II и Каликсту II.
• Каликст II (2. фебруар 1119. – 13. децембар 1124.), Француз. Рођен око 1060. у Кенжеу, Франш-Комте као Ги од Бургундије. Отворен је Први Латерански сабор 1123.
• Целестин II (16. децембар 1124. – 16. децембар 1124.), Француз. Рођен 1050. у Риму, Папска држава. Насупрот Хонорију II.
• Хонорије II (21. децембар 1124. – 13. фебруар 1130.), Италијан. Рођен 9. фебруара 1060. у Фјањану, Ромања, Свето римско царство као Ламберто Сканабечи да Фиањано. Регуларни каноник С. Марија ди Сан Рено. Одобрен је нови војни ред витезова темплара 1128.
• Инокентије II (14. фебруар 1130. – 24. септембар 1143.), Италијан. Рођен око 1082. у Риму, Папска држава као Грегорио Папареши. Сазвао је Други латерански сабор 1139.
• Анаклит II (14. фебруар 1130. – 25. јануар 1138.), Италијан. Рођен 1090. у Риму, Папска држава као Пјетро Пјерлеони. Насупрот Инокентију II.
• Виктор IV (23. март 1138. – 25. март 1138.), Италијан. Рођен у Риму, Папска држава као Грегорио Конти. Насупрот Инокентију II.
• Целестин II (26. септембар 1143. – 8. март 1144.), Италијан. Рођен око 1085. у Чита ди Кастело, Папска држава као Гвидо Гвелфучио де Кастело. 
• Луције II (12. март 1144. – 15. фебруар 1145.). Италијан, Рођен око 1079. у Болоњи, Свето римско царство као Ђерардо Качианемичи дал'Орсо. Регуларни каноник С. Фредијано ди Лука.
• Евгеније III (15. фебруар 1145. – 8. јул 1153.). Италијан, Рођен око 1080. у Монтемању, Република Пиза као Пјетро деи Паганели ди Монтемањо. Члан Реда цистерцита. Најавио Други крсташки рат.
• Анастасије IV (12. јул 1153. – 3. децембар 1154.), Италијан. Рођен око 1073. у Риму, Папска држава као Корадо Демитри дела Субура.
• Адријан IV (4. децембар 1154. – 1. септембар 1159.), Енглез. Рођен око 1100. у Аботс Ленгли, Хертфордшир, Краљевина Енглеска као Николас Брејкспир. Једини енглески (англосаксонски) папа; наводно дао Ирску Хенрију II, енглеском краљу. Регуларни каноник манастира Светог Руфа.
• Александар III (7. септембар 1159. – 30. август 1181.), Италијан. Рођен око 1100. у Сијени, Република Сијена као Роландо Бандинели. Сазвао је Трећи латерански сабор 1179.
• Виктор IV (7. септембар 1159. – 20. април 1164.), Италијан. Рођен 1095. у Риму, Папска држава као Отавијано деи Кресченци Отавијани ди Монтичели. Насупрот папи Александру III.
• Пасхал III (28. април 1164. – 22. септембар 1168.), Италијан. Рођен 1110. у Риму, Папска држава као Гвидо ди Крема. Насупрот папи Александру III.
• Каликст III (30. септембар 1168. – 29. август 1178.), Италијан. Рођен 1090. у Риму, Папска држава као Ђовани ди Струма. Бенедиктинац. Насупрот папи Александру III.
• Инокентије III (29. септембар 1179. – јануар 1180.), Италијан. Рођен 1120. у Сецеу, Папска држава као Ландо ди Сеце (или Ланцо). Насупрот папи Александру III.
• Луције III (1. септембар 1181. – 25. новембар 1185.), Италијан. Рођен око 1097. у Луки, Тосканска марка, Свето римско царство као Убалдо Алучињоли.
• Урбан III (25. новембар 1185. – 20. октобар 1187.), Италијан. Рођен око 1120. у Куђону, Свето римско царство као Уберто Кривели.
• Григорије VIII (21. октобар 1187. – 17. децембар 1187.), Италијан. Рођен око 1100. у Беневенту, Папска држава као Алберто де Мора. Италијан. Регуларни премонстратски каноник. Предложио Трећи крсташки рат.
• Климент III (19. децембар 1187. – 20. март 1191.), Италијан. Рођен око 1130. у Риму, Папска држава као Паоло Сколари.
• Целестин III (30. март 1191. – 8. јануар 1198.), Италијан. Рођен око 1106. у Риму, Папска држава као Ђачинто Бобоне Орсини. Мото: Perfice gressus meos in semitis tuis („Идем својим путем“).
• Инокентије III (8. јануар 1198. – 16. јул 1216.), Италијан. Рођен 1161. у Гавињану, Папска држава као Лотарио деи Конти ди Сењи. Сазвао Четврти сабор у Латерану 1215. Покренуо је Четврти крсташки рат, али се касније дистанцирао од њега и запретио учесницима екскомуникацијом када је постало јасно да је руководство напустило фокус на освајању Свете земље и уместо тога намеравало да опљачка хришћанске градове. Подржао фрањевачки ред.

13. ВЕК

• Хонорије III (18. јул 1216. – 18. март 1227.), Италијан. Рођен око 1148–50 у Риму, Папска држава, Свето римско царство као Ченчо Савели. Покренуо пети крсташки рат. Одобрио неколико верских и терцијарних редова.
• Григорије IX (19. март 1227. – 22. август 1241.), Италијан. Рођен око 1145–70 у Анањију, Папска држава, Свето римско царство као Уголино деи конти ди Сењи. Покренуо инквизицију у Француској и подржао северне крсташке ратове.
• Целестин IV (25. октобар 1241. – 10. новембар 1241.), Италијан. Рођен око 1180–87 у Слободној Миланској заједници, Свето римско царство као Гофредо Кастиљони. Умро пре крунисања.
• Инокентије IV (25. јун 1243. – 7. децембар 1254.), Италијан. Рођен око 1195. у Ђенови, Република Ђенова, Свето римско царство  као Синибалдо Фиески. Сазвао Први Лионски сабор (1245). Издао је булу Ad extirpanda која је дозвољавала мучење јеретика (1252).
• Александар IV (12. децембар 1254. – 25. мај 1261.), Италијан. Рођен око 1199. Јенеу, Папска држава као Риналдо деи конти ди Јене. Први папа рођен након што је папска држава престала да буде држава Светог римског царства. Основао инквизицију у Француској.
• Урбан IV (29. август 1261. – 2. октобар 1264.), Француз. Рођен око 1195. у Троа, округ Шампањ, Француска као Жак Панталеон. Рођен као поданик Краљевине Француске. Установио празник Тела Христовог (1264).
• Климент IV (5. фебруар 1265. – 29. новембар 1268.), Француз. Рођен 23. новембра 1190. у Сен-Жилу, Лангдок, Француска као Ги Фулкуа. Рођен као поданик Краљевине Француске.
• интеррегнум (29. новембар 1268. – 1. септембар 1271.). Готово трогодишњи период без пуноважног изабраног папе. То је било због ћорсокака међу кардиналима који су гласали за папу.
• Григорије X
• Инокентије V
• Адријан V
• Јован XXI
• Никола III
• Мартин IV
• Хонорије IV
• Никола IV
• интеррегнум
• Целестин V
• Бонифације VIII

14. ВЕК

• Бенедикт XI
• Климент V
• интеррегнум
• Јован XXII
• Никола V
• Бенедикт XII
• Климент VI
• Инокентије VI
• Урбан V
• Григорије XI
• Урбан VI
• Климент VII
• Бенедикт XIII
• Бонифације IX

15. ВЕК

• Инокентије VII
• Григорије XII
• Александар V
• Јован XXIII
• интеррегнум
• Мартин V
• Климент VIII
• антипапа Бенедикт XIV
• антипапа Бенедикт XIV
• Евгеније IV
• Феликс V
• Никола V
• Каликст III
• Пије II
• Павле II
• Сикст IV
• Инокентије VIII
• Александар VI

16. ВЕК

• Пије III
• Јулије II
• Лав X
• Адријан VI
• Климент VII
• Павле III
• Јулије III
• Марцел II
• Павле IV
• Пије IV
• Пије V
• Григорије XIII
• Сикст V
• Урбан VII
• Григорије XIV
• Инокентије IX
• Климент VIII

17. ВЕК

• Лав XI
• Павле V
• Григорије XV
• Урбан VIII
• Инокентије X
• Александар VII
• Климент IX
• Климент X
• Инокентије XI
• Александар VIII
• Инокентије XII

18. ВЕК

• Климент XI
• Инокентије XIII
• Бенедикт XIII
• Климент XII
• Бенедикт XIV
• Климент XIII
• Климент XIV
• Пије VI
• интеррегнум

19. ВЕК

• Пије VII
• Лав XII
• Пије VIII
• Григорије XVI
• Пије IX
• Лав XIII

20. ВЕК

• Пије X 
• Бенедикт XV
• Пије XI
• Пије XII
• Јован XXIII
• Павле VI
• Јован Павле I
• Јован Павле II

21. ВЕК

• Бенедикт XVI
• Франциско