Дарма сутре су приручници о правилном понашању инспирисани Ведама и који постоје у више различитих формата и стилова. Многи од бројних стихова у Дарма сутрама разматрају такве теме као што су прикладно понашање у исхрани, дужности и права краљева и владара и прикладни облици понашања за људе различитих рангова у различитим околностима. Неке сутре су развијене и кодификоване у шастре, које су више утврђени оквири правила који су коришћени за стварање хиндуистичких закона.
Главна Дарма сутра се сматра Ману-смрти (Мануови закони), која је настала око 200. н.е. (иако је вероватно започета раније) и састоји се од 12 поглавља са укупно 2.694 стиха. Садржај се креће од практичних прописа за погребне и исхране до правних и религиозних система. Ова сутра је деловала као закон који је управљао друштвима већег дела Индије током неколико векова. То је довело до концепције друштва у четири касте и друштвене структуре која је у основи читавог хиндуистичког друштва. Фундаментална структура друштва је, дакле, у себи интегрисала појмове пакла, раја и правилног понашања појединца као припадника одређене касте.
Још једну сутру од великог утицаја и престижа написао је Јађнавалкја и има нешто више од 1000 стихова распоређених у областима које се односе на закон, искупљење и методе доброг понашања. Ово чини канон прилично дугачким по природи и садржи различите елементе који би изгледали ирационални са западне тачке гледишта. Међутим, хиндуистичко схватање универзума је у стању да помири ове елементе, уколико су их потпуно свесни, у кохерентну целину.
Дарма сутре су комбиноване са Сраута сутрама (који се баве ритуалима жртвовања) и Грхја сутрама (који се баве домаћим ритуалима) да би сачињавали Калпа сутру, која је приручник религиозне праксе написан кратким и афористичким стилом који олакшава извршење материјала за памћење. Свака школа Веда имала је своју Калпа сутру, а свака Калпа сутра је једна од шест веданга, канона религиозне и филозофске литературе, која потиче од Веда. Створили су их људи и стога имају назив смрти, или „традиција“.
ИЗВОР: Encyclopedia of World History, Volume I The Ancient World Prehistoric Eras to 600 c.e., (2008), 114-115
0 $type={blogger}:
Постави коментар