Архаични период у грчкој историји (око 700–500 п.н.е.) поставио је темеље за политичка, економска, уметничка и филозофска достигнућа класичног периода. Можда је један од највећих поклона западној цивилизацији старих Грка био почетак демократске владавине и филозофије. Седми век п.н.е. био сведок опадања старог аристократског поретка који је доминирао грчком политиком и успона тиранина.
За Грке термин тиранин се односио на некога ко је преузео власт на неуставне начине. Тирани су често били успешни људи из аристократских породица који су отпали од политичке милости. Они су носили плиму незадовољства и потражње за више могућности које су произвели становништво и економски раст да би напали стару аристократију. Да би помогли учвршћивању својих позиција, често су подстицали трговину и пословање и спонзорисали амбициозне грађевинске пројекте широм свог града-државе. Тираније нису трајале даље од треће генерације јер синовима и унуцима тиранина обично недостају политичке вештине и основа подршке коју су уживали њихови отац и деда.
У архајском периоду наставља се грчка миграција која је почела касно у грчком мрачном веку. Пораст становништва и резултирајући недостатак земље у комбинацији са економским растом, пре свега у трговини, подстакли су кретање у потрази за новим земљама, колонијама и трговачким местима. Економска експанзија довела је Грке у широк контакт са другим народима и довела до развоја грчких колонија широм Медитерана, Јоније, па чак и до Црног мора.
Растући економски просперитет архајског периода довео је до културних промена јер су градске државе гледале на грађевинске пројекте, посебно храмове, као на израз свог грађанског богатства и поноса. Током овог периода Грци су чешће користили грациознији јонски стил у својим јавним зградама.
Колонизација и трговина довели су Грке у чешћи контакт са другим великим цивилизацијама, као што је Египат. Неки научници приписују заслуге Египту и његовом развоју великих дворана са колонама као утицаја на Грке и њихово кретање ка монументалној архитектури. Кретање ка монументалној архитектури додатно је подстакнуто јер је камен заменио дрво у јавним зградама као што су храмови, ризнице и агора док се трансформисао из места јавних скупова у локалну пијацу. Поред употребе јонског стуба, рељефне скулптуре које илуструју митолошке сцене све су се чешће појављивале на забатима и антаблатурама касног шестог века п.н.е. храмовима.
Седми век п.н.е. видео успон лирске поезије, песме уз лиру. За разлику од епске поезије (као што су Хомерова Илијада и Одисеја), лирска поезија је смештена у садашњост и говори о интересовањима и страстима аутора. Лирска поезија нам пружа редак увид у муке појединца у односу на епске саге које укључују читаве државе.
Песник Архилох написао је песму желећи наудити човеку који је одбацио аутора као неприкладног за његову ћерку. Сафо, песникиња са острва Лезбос, написала је химну Афродити тражећи помоћ у љубавном питању — њеној љубави према другој жени. Обе песме директно и страствено говоре публици о стварима веома личне природе.
У овом периоду Грци су преузели стварање практичног предмета, грнчарије, и претворили је у тако лепо уметничко дело да је изазвало јефтине имитације и потражњу за комадима широм Медитерана. Грчком грнчаријом у седмом веку п.н.е. доминирала је коринтска керамика и њен приказ животињског света. Атинска грнчарија и њен приказ митских тема постали су истакнути у шестом веку п.н.е. У истом веку је такође дошло до промене од црних фигура угравираних на црвеној позадини ка цртању црвених фигура на црној позадини, што је омогућило више детаља и кретања у њиховим фигурама.
Можда је највећи допринос западној цивилизацији који су дали архаични Грци у домену идеја које су даље развијене током класичног периода које настављају да утичу на нас, као што је потрага за рационалним погледом на универзум, „научно“ објашњење света, и рођење филозофије од стране космолога у шестом веку п.н.е. у Милету. Поред тога, архаични Грци су завештали човечанству концепт демократске власти, у којој су чланови полиса (тј. слободни људи) уживали друштвену слободу и вољно се покоравали законима које су директно доносили њихови суграђани.
ИЗВОР: Encyclopedia of World History, Volume I The Ancient World Prehistoric Eras to 600 c.e., (2008), 24-25
0 $type={blogger}:
Постави коментар