Апокалиптичка књижевност

Својеврсна литература из јудаизма, хришћанства и гностицизма. Апокалиптична књига се зове апокалипса. Најпознатија апокалипса је новозаветна књига Откровење.

Реч „апокалиптично“ потиче од грчке речи која значи „открити“, дакле „открити нешто што је скривено“. Друго значење је добар показатељ шта ради апокалиптичка књижевност.

Апокалиптичка литература пружа знање којима људи иначе не би имали приступ. Генерално тврди да његово знање потиче из једног—или оба—два извора. Један извор је визија коју особа на Земљи има о духовном царству. Добар пример је друга половина књиге Данило у хебрејској Библији (Данило 7–12). Други извор апокалиптичког знања је путовање у небо. Почевши од четвртог поглавља, аутор новозаветне књиге Откровења у суштини води у обилазак духовног царства.

Било да виде визије или путују на небо, онима који имају привилегију да доживе ова искуства потребна је помоћ да схвате оно са чиме се сусрећу. То је зато што оно са чиме се сусрећу комбинује природне карактеристике на необичне и нејасне начине. На пример, Данило види овна са роговима различитих величина и козу са једним рогом. Јарац победи овна, изгуби му рог и добије још четири рога. Из једног од четири рога расте мали рог. Затим то поремети жртвовање „кнезу војске“ (Данило 8,1–14). Данило каже да му је анђео Гаврило помогао да разуме ову визију (Данило 8,15–17). Заиста, аутори апокалиптичне литературе често тврде да су им духовни посредници, као што су анђели, помогли да разумеју на шта су наишли.

Многе јеврејске и хришћанске апокалипсе пружају посебан поглед на ток светске историје. Они често говоре о периодима историје и повезују ове периоде са фантастичним симболима, као што су рогови у Данилу 8. Они такође замишљају време када ће садашњи свет патње и беде бити трансформисан или избрисан и нови свет радости и блаженство ће заузети његово место. Из таквих апокалиптичних очекивања, јеврејски народ је у касном периоду Другог храма (200. пре н. е.–70. н. е.) почео да се нада Месији.

Гностичке апокалипсе су нешто другачије. То је због начина на који гностици размишљају о свету и спасењу. Попут хришћана, гностици замишљају ослобођење од садашњег постојања. Али то ослобођење не повезују са током историје. Они то замишљају као ослобађање од елемената светлости и доброте који су помешани са тамом и злом. Гностичке апокалипсе, дакле, имају тенденцију да говоре не о историји, већ о метафизици. Они описују скривени свет изван света у коме живимо и описују шта се дешава са ослобођеном душом.

Скоро све апокалипсе су „псеудонимне“. То значи да, иако тврди да су их писали познати људи у прошлости, то нису. Књига пророка Данила је један пример. Иако се тврди да је Данило живео током вавилонског изгнанства, садржај његове књиге јасно показује да је управо написана о времену побуне Макавеја (167–164 п.н.е.). За многе апокалипсе ван Библије се тврди да су их написале познате личности као што су Адам, Енох, Ноје, Аврам, Мојсије, или, међу гностицима, Петар, Павле и Јаков. Изузетак је новозаветна књига Откровења. Његов аутор се управо идентификује као Јован. Научници расправљају о томе да ли је овај Јован имао везе са апостолом Јованом.

Пророчанства која садрже апокалипсе су од велике помоћи да се покаже када су написана. Апокалипсе често врло сликовитим језиком описују новију историју народа међу којима је живео писац апокалипсе. Књига пророка Данила даје добар пример. Ован у Данилу 8 је вероватно Персијско царство, састављено од Персијанаца и Међана (два рога). Јарац је вероватно Александар Велики. Александрово царство се поделило на четири дела (четири рога). Од једног од рогова, Селеукида, дошао је Антиох IV. Године 167. п.н.е. Антиох је забранио традиционалне јеврејске жртве и подигао олтар Зевсу у Храму („гнусоба која пустоши“ из Данила 9,27). То је изазвало побуну Макавеја. Данилова визија предвиђа да ће ова грозота трајати само 1150 дана. Заиста, након отприлике три и по године, Макавеји су протерали Селеукиде и поново посветили храм. Тај догађај се слави јеврејским празником Ханука.

Неки научници спекулишу да апокалиптичка литература има корене у зороастризму. Зороастризам је био званична религија Персијанаца, који су ослободили јеврејски народ из изгнанства у Вавилону. Она предвиђа коначну битку у којој добро побеђује зло. Апокалиптичка књижевност такође има своје корене у визијама древних пророка. Добар пример је Исаијина визија Божјег небеског престола (Исаија 6).

Најранија апокалипса може бити стара из чак 300-те године п.н.е. Али већина јеврејских апокалипса бавила се неизвесним временом од побуне Макавеја до уништења Храма 70. н.е. Апокалиптично размишљање је уверавало људе чија је политичка судбина била неизвесна да је Бог на њиховој страни. Након 70. н.е., рабински јудаизам је углавном одбацио апокалиптично размишљање.

Апокалиптичко размишљање је такође апеловало на другачији покрет који је израстао из касног јудаизма Другога храма: хришћанство. Јеванђеља по Матеју, Марку и Луки приписују мање апокалипсе самом Исусу (Марко 13,5–37 и паралелни одломци). Чини се да се односе на опсаду Јерусалима и уништење Храма. Новозаветна књига Откровења само је једна од неколико апокалипса које су користили најранији хришћани. Древни гностици су такође писали апокалиптичку литературу. Три од њих — апокалипсе Петра, Павла и Јакова — пронађене су међу Кодексима Наг Хамадија 1945.

Крајем 20. века апокалиптичка књижевност је још увек била фасцинантна. То је чинила на неколико начина.

Многи фундаменталистички хришћани усвојили су гледиште познато као „диспензационализам“. Поделили су историју на неколико „диспензација“ и читали библијска пророчанства, посебно књигу Откровења, као предвиђања актуелних догађаја. Нека скорашња популарна литература је у великој мери учинила вазнесење, апокалиптичним мотивом.

Међутим, апокалиптичке идеје и слике нису ограничене само на ове хришћане. Популарна књига о домородачким Американцима, Црни Лос говори, бележи сјајну визију која у многим аспектима подсећа на древну апокалиптичку литературу. Научна фантастика такође развија апокалиптичне теме.

ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 23-24