Кинески зид

Почев од 324. п.н.е. три северне кинеске државе са номадским суседима — Ћин (Чин), Џао (Чао) и Јан (Јен) — почеле су да граде одбрамбене зидове. Након што је Ћин ујединио Кину 221. п.н.е. први цар је наредио свом најспособнијем генералу, Менг Тиану (Менг Т’иен), да повеже ове постојеће зидове и прошири их тако да формирају јединствен систем одбране. Резултат је Кинески зид.

За 10 година почев од 221. п.н.е. Менг Тиан је командовао снагом од 300.000 људи (војника, осуђеника и робијаша), који су истовремено водили кампању против Сјонгнуа (Хсиунг-ну) и других номада и изградили зид. Нема детаљних информација о пројекту. Велики историчар Сима Ћиан (Ссу-ма Ч'иен) написао је овај извештај у Историјским записима: „Он [Менг Тиан] ... је изградио Велики зид, конструишући његове удубине и пролазе у складу са конфигурацијом терена. Почео је од Лин-т’аоа и проширио се до Лиао-тунга, достижући удаљеност већу од безброј ли. Након што је прешао [Жуту] реку, кривудао је ка северу, додирујући планине Јанг.”

Контроверзе остају око дужине Кин зида. Сима Ћиан је користио реч ван, што се преводи као „десет хиљада“ или „безброј“; безброј се често користио за означавање великог, али не прецизног броја. Без обзира на његову прецизну дужину, логистика за његову изградњу била је застрашујућа, много више од изградње пирамиде, јер зид напредује и тако се линија снабдевања увек мења. Штавише, простире се на планинама и полупустињама где је локално становништво било ретко и временски услови неповољни. Огромна армија помоћног особља је такође била укључена, а смрт међу радницима мора да је била велика. Легенде да су тела мртвих коришћена као пунила зидова показала су се нетачним из ископавања; међутим, они одражавају огорченост због немилосрдне потражње за радном снагом за креирани пројекат. За разлику од Минг зида изграђеног скоро 2.000 година касније од стена и великих финих цигли, Ћин зид је направљен од набијене земље од локалних материјала. Завршени зид се протезао од Гансуа (Кансу) на западу до севера Пјонгјанга у данашњој Северној Кореји. Изградња зида и ранији Ћин пораз Сјонгнуа такође су имали ненамерни резултат учвршћивања и уједињења различитих племена Сјонгну под њиховим вођом Маотуном (Мао-т'ун) 209. п.н.е.

Пад Ћина 206. п.н.е. резултирало је занемаривањем кинеске северне одбране и упада Сјонгнуа, што први хански цар Гаоцу (Лиу Банг) није могао да одбрани. Након пораза од Маотуна у великој бици 200. године п.н.е., Хан и Сјонгну су склопили мир према Хекин (Хо-чин) споразуму, који је Велики зид учинио њиховом границом. Умиривање Сјонгнуа завршено је 133. п.н.е. са великим ханским кампањама које су на крају разбиле конфедерацију Сјонгнуа и довеле до ширења Хана на северозапад. Велики зид је продужен преко коридора Гансу до Јуменгуана (Ју-мен Куан), са утврђењима и граничним стубовима на путу. Војни колонисти су чували ове положаје, узгајајући храну, снабдевајући намирнице за владине мисије и чувајући ергеле за коњицу. Остале су многе разрушене ханске утврде и испоставе да покажу цену Пакс Синика који су Хан створили и који је заштитио Велики зид.

ИЗВОР: Encyclopedia of World History, Volume I The Ancient World Prehistoric Eras to 600 c.e., (2008), 163-165