СЕВЕРНИ КИПАР

Статус: Влада Републике Кипар је једина међународно призната влада на острву, али од 1974. северном трећином Кипра управљају кипарски Турци. Ова област се 1983. године прогласила за „Турску Републику Северни Кипар“. Ни једна држава ово не признаје осим Турске. Значајан број турских војника је остао на острву. „Зелена линија“ или тампон зона (која је дуга преко 177 километара и ширине неколико километара) којима патролирају мировне снаге УН на Кипру, раздваја две стране.

Главни град: Северна Никозија (de facto), Никозија (de jure)

Језици: турски (званични)

Етничке групе: 99,2% Турци и 0,8% остали

Облик владавине: унитарна полупредседничка република

Површина: 3.355 km²

Број становника: 326.000 (2017.)

Верска демографија

Према саопштењу „Савета за статистику“, од августа 2021. године, у области којом управљају кипарски Турци живи 382.836 становника. Попис не садржи податке о верској припадности. Социолози процењују да су чак 97% становништва сунитски муслимани. Удружење за културу Алеви процењује да има око 10.000 имиграната турског, курдског и арапског порекла, а њихови потомци су алевитски муслимани. Туркофонско протестантско удружење процењује да има 1.000 протестаната који говоре турски. Влада Републике Кипар процењује да 290 припадника Грчке православне цркве Кипра и 48 католика маронита живи у области којом управљају кипарски Турци. Према социолозима, друге групе укључују руску православну, англиканску, бахајску, јеврејску и заједницу Јеховиних сведока. Према статистици „Министарства образовања“ за академску 2020-21. годину, било је приближно 94.381 страних студената уписаних на универзитете у области којом управљају кипарски Турци. Од тога, 60% су били муслимански Турци, а остали су били претежно хришћани и муслимани из више од 140 земаља.

Према процени Удружења архивских података о религији у 2015. години  било је: 91,5% муслимана, 7,1% хришћана, 1,39% нерелигиозних и 0,01% осталих/непознато.