Правно обавезујући споразум; посебно начин на који је однос између Бога и људских бића замишљен у јудаизму. По пореклу, завет је био формални споразум, често између две неравноправне странке и политичке природе. Израелски народ је усвојио облик савеза да изрази природу свог односа са Богом.
Јеврејска традиција препознаје неколико савеза, као што је савез са Нојем који се односи на сва људска бића и савез са Аврамом. Али „завет“ је оно што је склопљено са људима под Мојсијем на гори Синај — која се у књизи Поновљених закона зове Гора Хорив. У том савезу, бог ЈХВХ („Господ“) улази у посебан однос са јеврејским народом. Заветне обавезе почињу са Десет заповести.
Каснији библијски писци наставили су да користе идеју савеза. Размишљајући о историји свог народа, пророк Јеремија се радовао новом савезу, који ће бити записан у срцима људи (Јеремија 31,31–34). Хришћани тврде да је њихова религија овај нови савез. Куран такође говори о односу људи и Бога као савезу.
ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 106
0 $type={blogger}:
Постави коментар