- Главни град: Сеул
- Језици: корејски (званичан)
- Етничке групе: 95,1% Корејци и 4,9% остали
- Облик владавине: унитарна председничка република
- Површина: 100.363 km2
- Број становника: 51.745.000 (2021.)
Верска демографија
Према попису становништва из
2015. који је спровела Корејска статистичка информативна служба, од 44%
становништва које заступа религију, 45% су протестанти, 35% будисти, 18%
римокатолици, а 2% „остали” (укључујући вон будизам, конфучијанизам,
јеонгсандо, чеондогјо, даејонгјо, даесун ђинрихое и ислам). Попис је
бројао чланове Јеховиних сведока, Цркве Исуса Христа светаца последњих дана,
Цркве адвентиста седмог дана и Породичне федерације за светски мир и уједињење
(Црква уједињења) као протестанте. Према једном од двојице рабина у земљи,
јеврејска популација је малобројна од око 1.000, скоро сви су усељеници.
- Према процени сајта joshuaproject.net у 2021. години било је: 31,5% нерелигиозних, 30,1% хришћана, 23,8% будиста, 9,8% етничких религија, 4,3% осталих и малих религија, 0,5% муслимана и 0,1% хиндуиста.
- Према процени Истраживачког центра Пју у 2020. години било је: 46,6% нерелигиозних, 30,1% хришћана, 21,9% будиста и 1,4% осталих.
- Према процени Удружења архивских података о религији у 2020. години било је: 33,18% хришћана (21,65% протестаната, 10,73% католика и 0,8% хришћана без деноминације), 24,65% будиста (24,47% махајаниста и 0,18% теравадина), 15,11% етничких религија, 14,2% нових религија, 10,92% конфучијаниста, 1,6% нерелигиозних (1,5% агностика и 0,1% атеиста) и 0,34% осталих.
- Према попису из 2015. године било је: 56,06% без религије, 19,73% протестаната, 15,53% будиста, 7,93% католика и 0,75% осталих.
Правни оквир
Устав каже да сви грађани имају
слободу вероисповести и да у политичком, економском, друштвеном или културном
животу не сме бити дискриминације на основу вере. Слободе предвиђене
уставом могу бити ограничене законом само када је то неопходно за националну
безбедност, закон и ред или јавно благостање, али ограничења не могу нарушити
„суштински аспект“ слобода. Устав налаже раздвајање вере и државе.
Према уредби, верска група која
има имовину у вредности од преко 300 милиона вона (252.000 долара) може постати
верска организација коју признаје влада објављивањем својих интерних прописа
који дефинишу сврху и активности групе, записника са састанка са првог скупа
групе и списак руководилаца и запослених.
Да би оствариле пореске олакшице,
укључујући ослобађање од пореза на стицање или регистрацију приликом куповине
или продаје имовине која ће се користити у верске сврхе, организације морају да
поднесу локалној управи своју регистрацију као верско и непрофитно корпоративно
тело, захтев за ослобађање од локалног пореза и уговор који показује стицање
или продају имовине. Сво свештенство се опорезује на зарађени годишњи
приход, али свештенство је ослобођено пореза на образовање, храну, превоз и
трошкове чувања деце. Појединци лаици имају право на одбитак пореза на
доходак за прилоге верским организацијама након подношења признаница за
донације.
Закон прописује 18-21 месец
активне војне службе за готово све мушке грађане између 18 и 40 година, након
чега следи обука у резервном саставу. Закон дозвољава приговарачима
савести да испуне свој услов службе радећи као државни службеници 36 месеци у
поправним установама. Алтернативни услужни послови могу укључивати услуге
исхране, образовање, санитарне услове и управљање објектима. Онима који
одбију служење војног рока или алтернативну службу прети казна до три године
затвора.
Након служења војног рока,
постоји осмогодишња резервна обавеза која укључује неколико вежби
годишње. Приговарачи савести могу да обављају резервне дужности у
поправним установама, уз обавезу рада по четири дана сваке године у трајању од
шест година. За неизвршавање дужности у резервном саставу или алтернативне
службе предвиђене су новчане казне и могућа казна затвора до једне године за
резервну, односно три године за заменску службу. Казне се разликују у
зависности од надлежности, али обично у просеку износе 200.000 вона (170
долара) за прву осуду и повећавају се за сваки следећи прекршај до највише два
милиона вона (1.700 долара) по осуди. Цивилни судови имају могућност,
уместо да изричу новчане казне, да осуде појединце за које се сматра да су
уобичајени преступници на затворске или условне казне у трајању од једног дана
до три године.
Влада не дозвољава верску наставу
у државним школама. Приватне школе и верске школе могу слободно обављати
верске активности. Ученици средњих школа у овим школама могу да одустану
од верске наставе, бирајући уместо тога да похађају курсеве етике или
грађанског права.
Закон предвиђа владине субвенције
за очување и одржавање историјских културних добара, укључујући верске објекте.
Владина Национална комисија за
људска права Кореје истражује жалбе, издаје политичке препоруке, обучава
локалне званичнике и спроводи кампање за подизање свести јавности, које се
односе на људска права, укључујући верске слободе. Национална комисија за
људска права Кореје може давати необавезујуће препоруке, али нема овлашћење да
спроводи политике или кажњава појединце или субјекте који крше људска права.
Закон о избеглицама садржи
обавезу невраћања, према којој влада не враћа насилно тражиоце азила,
укључујући и оне који траже азил због верског прогона, чије пријаве и жалбе
чекају на судско разматрање.
2021 Report on International Religious Freedom: South Korea, https://www.state.gov/reports/2021-report-on-international-religious-freedom/south-korea/
0 $type={blogger}:
Постави коментар