ХОЛАНДИЈА

Главни град: Амстердам

Језици: холандски (званични)

Етничке групе: 74,77% Холанђани, 2,44% Турци и Курди, 2,38% Мароканци, 2,05% Суринамци, 1,99% Индонежани и 16,37% остали

Облик владавине: унитарна парламентарна уставна монархија

Површина: 41.865 km² (41.545 km² – европски део)

Број становника: 17.424.978 (17.399.821 – европски део)

 

Верска демографија

Холандија, заједно са холандским карипским острвима Аруба, Курасао и Синт Мартен, чине Краљевину Холандију.

У анкети из 2019. године (најновија доступна), Статистички завод Холандије, званични извор за владину статистику, известио је да се 54% становништва у Холандији старости 15 или више година изјаснило да нема верску припадност, 20% је идентификовано као римокатолици, 15% као протестанти (6% реформисани, 2,9% калвинисти и 5,6% неодређени протестанти), 5% као муслимани и 6% као „остали“, укључујући хиндуисте, Јевреје, будисте и бахаије.

Влада САД процењује укупан број становника Курасаа на 151.900 (средином 2021.). Према подацима пописа из 2011. године, 72,8% становништва у Курасау идентификовало се као римокатолици, 18,4% друга деноминација хришћанства, 2,3% друга религија (укључујући Јеховине сведоке, муслимане, Јевреје и „друге“), а 6% нису религиозни.

Влада САД процењује укупан број становника Арубе на 121.000 (средином 2021.). Према подацима пописа из 2010. године, 75,3% становништва Арубе идентификовано је као римокатолици, 4,9% протестанти, 1,7% Јеховини сведоци, 12% „остали“, 5,5% „без религије“ и 0,5% „неодређени“.

Америчка влада процењује укупан број становника Синт Мартена на 44.500 (средином 2021.). Према подацима пописа из 2011. године, 41,9% становништва у Синт Мартену идентификовано је као протестанти, 33,1% римокатолици, 5,2% хиндуисти, 4,1% друга деноминација хришћана, 1,7% Јеховини сведоци, 1,7% евангелисти, 1,4% муслимани или Јевреји, 1,3% „остало“, 7,9% „без религије“ и 2,4% „без одговора“.

Већина муслимана у Холандији живи у урбаним срединама и турског су, мароканског или суринамског порекла. Муслиманско становништво такође укључује недавне имигранте и тражиоце азила из других земаља, укључујући Иран, Ирак, Сомалију, Сирију, Авганистан, Албанију и Босну и Херцеговину. Иако нема званичних процена, верује се да су већина муслимана сунити. Реформска јеврејска конгрегација, највећа јеврејска заједница у земљи, процењује да има 40.000-50.000 Јевреја. Студија Статистичког завода Холандије из 2015. (најновија доступна) процењује број хиндуиста на 10.000, од ​​којих је приближно 85% суринамског и 10% индијског порекла. Будистичка заједница има око 17.000 чланова, према извештају Холандског института за друштвена истраживања из 2007. Што је најновија доступна холандска процена. Светска религијска база података Бостонског универзитета процењује да у земљи има 207.000 будиста (1,2% становништва).

• Према процени сајта joshuaproject.net у 2021. години било је: 46,9% хришћана, 42,6% нерелигиозних, 7,8% муслимана, 1,7% хиндуиста, 0,6% етничких религија, 0,3% будиста и 0,1% осталих и малих религија.
• Према процени Истраживачког центра Пју у 2020. години било је: 47,3% хришћана, 44,3% нерелигиозних, 6,9% муслимана и 1,5% осталих.
• Према процени Удружења архивских података о религији у 2020. години било је: 55,53% хришћана (25,94% католика, 18,83% протестаната, 10,69% хришћана без деноминације и 0,07% православних), 34,91% нерелигиозних (32,31% агностика и 2,6% атеиста), 7,15% муслимана (6,97% сунита и 0,18% шиита), 1,2% будиста (1,16% махајаниста, 0,02% теравадина и 0,02% ламаиста), 0,65% хиндуиста и 0,56% осталих.
• Према процени Евробарометра у 2019. години било је: 52% без религије, 17% католика, 15% протестаната, 5% осталих хришћана, 2% православних, 1% муслимана, 1% будиста и 7% осталих.
• Према Статистичком заводу Холандије у 2019. години било је: 54,1% нерелигиозних, 20,1% католика, 14,8% протестаната, 5% муслимана и 5,9% осталих.
• Према заједничком истраживању Универзитета Радбуд и Универзитета Врије Амстердам у 2015. години било је: 67,8% без религије, 11,7% католика, 12,8% протестаната, 5% муслимана, 2% хиндуиста и будиста и 0,7% осталих.
• Према Статистичком заводу Холандије у 2015. години у становништву старијем од 18 година било је: 50,1% нерелигиозних, 23,7% католика, 15,5% протестаната, 4,6% осталих хришћана, 4,9% муслимана, 0,6% хиндуиста, 0,4% будиста и 0,1% Јевреја и 0,1% осталих.

Правни оквир

Устав забрањује дискриминацију на верској основи и предвиђа слободу појединаца да исповедају своју веру или уверење, појединачно или у заједници са другима, под условом да то не утиче на њихове обавезе према закону. Устав дозвољава влади да ограничи испољавање верских уверења изван зграда или затворених простора ради заштите здравља, безбедности саобраћаја и спречавања нереда.

Закон прописује кривично дело учествовање у јавном говору који подстиче верску мржњу и предвиђа казну затвора до две године, новчану казну до 8.100 евра или обоје. Да би се квалификовале као говор мржње, изјаве морају бити усмерене на групу особа; закон не сматра изјаве које су усмерене на филозофију или религију, као што је „ислам“ (за разлику од „муслимана“), злочиначким говором мржње.

Закон не захтева да се верске групе региструју код владе. Према закону, ако порески органи утврде да је група „филозофске или религиозне природе“, доприноси општем благостању друштва и да је непрофитна и ненасилна, одобравају јој изузеће од свих пореза, укључујући приход, додату вредност, и порезе на имовину.

Закон забрањује покривање целог лица – укључујући никабе и бурке, као и другу нерелигиозну одећу као што су скијашке маске и шлемови – у школама, болницама, јавном превозу и владиним зградама. Према закону, власти морају прво да затраже од појединаца који крше забрану да скину покривало за лице или да напусте просторије. Они који одбију да се повинују могу бити кажњени са 150 евра.

Закон дозвољава запосленима да одбију да раде недељом из верских разлога, али послодавци могу одбити запосленима такав изузетак у зависности од природе посла, као што је запошљавање у здравственом сектору. Слична изузећа могу тражити и припадници верских заједница за које дан богослужења није недеља.

Државни савет и Холандски институт за људска права су одговорни за разматрање притужби на верску дискриминацију. Државни савет је највиши административни суд у земљи и његове одлуке су обавезујуће. Холандски институт за људска права служи као владин независни надзорник људских права, одговоран за саветовање владе и праћење и истицање таквих питања, укључујући она која се односе на религију. Холандски институт за људска права саслушава жалбе на верску дискриминацију, често укључујући радне спорове, и издаје мишљења која немају законску снагу, али којих се укључене стране настоје придржавати. Ако се испитаници не повинују мишљењу Холандског института за људска права, подносиоци жалбе могу поднети свој случај редовном суду.

Локалне самоуправе именују антидискриминационе одборе који раде независно под окриљем Министарства унутрашњих послова и односа са Краљевином. Ови локални одбори пружају информације о томе како пријавити жалбе и посредовати у споровима, укључујући и оне који се односе на дискриминацију на основу вере. Странке у спору нису принуђене да прихвате посредничке одлуке месних одбора.

Влада финансира верске школе, друге верске образовне установе и верске здравствене установе. Да би се квалификовале за финансирање, институције морају испунити владине образовне стандарде, као и минималну величину разреда и здравствене захтеве. Устав каже да ће стандарди који се захтевају од верских или идеолошки заснованих школа (који се називају „специјалне“) које финансира делимично или у потпуности влада, бити регулисани законом уз дужно поштовање слободе ових школа да пружају образовање у складу са својим религијама или идеологијама.

Устав прописује да јавно образовање треба да поштује веру или уверење појединца. Закон дозвољава, али не захтева, верско образовање у државним школама. Наставници са одговарајућом обуком коју је одобрило Министарство просвете држе часове о одређеној религији или њеној теологији у неким државним школама, а упис на ове часове није обавезан. Све школе су обавезне да упознају ученике са различитим верским покретима у друштву, без обзира на верску припадност школе. Верске школе које финансира држава имају слободу да одређују садржај својих часова веронауке и поставе их обавезним, под условом да се просветна инспекција сложи да такво образовање не подстиче на кривична дела као што је подстицање говора мржње или акције. Отприлике 71% школа које финансира влада има верску, хуманистичку или филозофску основу. Министарство просвете, културе и науке одговорно је за утврђивање националних стандарда наставног плана и програма са којима се морају придржавати све школе и за праћење усклађености.

Судови могу издати новчане казне и налоге за хапшење против супружника који одбија да да супружнику верски развод.

---

2021 Report on International Religious Freedom: Netherlands, https://www.state.gov/reports/2021-report-on-international-religious-freedom/netherlands/