Будика

Будика (око 30–61. н.е.), келтски војсковођа

Будика (Боадицеа) је рођена као аристократкиња. Мало се иначе зна о њој — неки истраживачи чак кажу да је њено право име непознато, да су је њени следбеници назвали Будига по келтској богињи победе, коју су Римљани латинизовали као Будика.

Око 48. н.е. постала је жена Прасутага, краља Иценија (50–60. н.е.), келтског племена у модерној Источној Англији у источној Британији. Будика је Прасутагу родила две ћерке. Ицени су били међу племенима која су се потчинила Јулију Цезару након његових инвазија 55. и 54. п.н.е. Ицени су напредовали кроз трговину са Римским царством између 65. п.н.е. и 61. н.е.

Римљани су напали Британију 43. н.е. и учинили Прасутагуса вазалом. Године 60. н.е, док су римске снаге биле заузете борбом против друида у Велсу, Ицени су се побунили. Клаудије, коме је било потребно брзо повећање популарности код куће, послао је 60.000 војника у Галију. Ицени су поново потврдили своју покорност, а Прасутаг је задржао своју круну. Рим му је дао војну заштиту, финансирање и зајмове, запошљавање и образовање — као и кметство, ропство и подређеност.

Имена кћери нису позната, али оне су биле тинејџерке када је Прасутаг умро 60. н.е. Будика је постала или краљица или регент Иценија и чувар наследства кћери.

Прасутаг је својим ћеркама оставио половину свог богатства, довољно да покрије мираз плус римске порезе, трибуте и друге трошкове. Половину свог богатства дао је Риму да испуни своју обавезу вазала и владара. Нерон је запленио сву његову имовину јер је било противзаконито волети друге осим цара. Рим је такође протерао иценске племиће из њихових земаља, поробљених и опљачканих, и захтевао је враћање новца датог за одржавање двора Ицена. Будика је протестовала. Римљани су је узели за таоца, свукли је и „ставили на штапове“. У међувремену, римски војници су јој силовали ћерке. Једном ослобођена, Будика је предводила Ицене, Триниванте и неколико племена у побуни која је трајала неколико месеци. Ицени су ковали велики број сребрњака за финансирање устанка 60–61. н.е.

Будика је била немилосрдна. Њена армија од 100.000 поносних и ратоборних Келта није имала милости. Мушкарци и жене заједно су се борили против Римљана и заслужили римско поштовање. Наводно је једна римска легија одбила да се бори са њом. Будикине снаге су уништиле Лондинијум (Лондон), Веруламијум (Сент Албанс) и Камулодунум (Колчестер) и убиле хиљаде пре него што је римски гувернер Светоније Паулин сломио побуну. У последњој бици Римљани су масакрирали и келтске ратнике и следбенике логора. Будика је узела отров. Побуна је убила више од 100.000 људи.

Након пораза, Римљани су преселили Ицене у Каистор-би-Норвич (такође Каистор Ст. Едмундс) на реци Тас.

ИЗВОР: Encyclopedia of World History, Volume I The Ancient World Prehistoric Eras to 600 c.e., (2008), 53-54