Брендан Навигатор

Брендан Навигатор (око 484–577 н.е.), истраживач и црквени вођа

Вековима је легенда о ирском монаху по имену Брендан (такође званом Бренаин, Брандан или Бородан) кружила међу истраживачима и морепловцима Европе касног средњег века. Неки историчари спекулишу да се Кристофер Колумбо можда ослањао на мапе са острвом Светог Брендана, које се налази негде у Атлантику, на крајњем западу. Други кажу да је хиберно-латинска романса из 10. века под називом Бренданово путовање можда била на Колумбовој листи за читање пре него што је отпутовао у Нови свет. Бренданов живот се углавном заснива на легендама и извештајима из друге руке. Стога је тешко са сигурношћу навести многе чињенице из његовог живота. Био је рођени Ирац, рођен у време када је келтско хришћанство почело да цвета како се Римско царство повлачило. Његова мајка је наводно била Ита, ирска светица, у округу Кери на западној обали. Образовали су га ирски свеци, а хиротонисао познати ирски епископ око 512. н.е. Тада је започео свој позив истраживача и мисионара у Ирској и Шкотској и залеђу западне Европе.

Према легенди, основао је многе манастире и постигао високо место у почасној листи келтске духовности, која своје хероје цени на основу натприродних подвига и светости. Један од његових манастира био је Клуаин Феарта у Клонферту (559 н.е.), који је наводно имао 3.000 чланова. Његов сопствени манастир налазио се на планини Брендон, другом највишем врху Ирске, на коме се данас види руинирани ораторијум и ћелије за монахе.

У складу са келтском духовношћу Брендан је осмислио сопствену дисциплину и структуру за своје манастире. Позвао је своје монахе на живот у мисионарству, поморству и истраживању, идеалу по којем су Ирци већ били познати. Један од древних хиберно-латинских хроничара, Адамнан (око 10. век), потврђује овај авантуристички дух када пише да је Брендан био колега члан посаде са Колумбом из Јоне који је пловио на „Острва блажених“ — можда данска Фарска острва или Исланд. Он се такође помиње у древној црквеној литији Светог Енгуса Кулдија (осми век) како је пловио са неким (можда десетинама) својих колега монаха.

Горе поменути извештај, Путовање Светог Брендана, је авантуристичка прича попут Синбада Морнара или Одисеје. Историчари су прикупили много таквих ирских прича и сугеришу да је Путовање намерна хришћанска имитација Вергилијеве велике авантуре, Енеиде. Највероватније је да је „Путовање“ првобитно написано да научи ирске монахе о дисциплини и монашким идеалима, али је убрзо преведено на европске народне језике и читано за забаву.

Природна путања његовог путовања пратећи ветрове и струје можда је довела Брендана у канадски Њуфаундленд 1.000 година пре Колумба. Врсте авантура које Путовање описује лако се могу лоцирати у северни Атлантик и Нови свет. Путовање је реплицирано у модерно доба са чамцем изграђеним на келтски начин. Још у скорије време су изнете тврдње да су келтски симболи и абецедни знакови пронађени у Новом свету јужније у Њу Хемпширу, Вермонту, па чак и Западној Вирџинији.

ИЗВОР: Encyclopedia of World History, Volume I The Ancient World Prehistoric Eras to 600 c.e., (2008), 54-55