Књига мртвих

Египатска књига мртвих је збирка текстова који су коришћени да прате душе лешева у загробни живот и помаже им да пронађу задовољавајуће место за почивање. Треба је разликовати од Тибетанске књиге мртвих, која је ваџрајански будистички скуп текстова који имају за циљ постизање личног просветљења. Египћани су били први људи који су замислили загробни живот у коме се о људским душама судило на првенствено моралној основи, а не на основу придржавања неке посебне верске догме, што је било чешће код каснијих народа.

У египатском веровању душа напредује у присуство бога мртвих, Озириса, када се њено срце мери у односу на вагу истине (маат). Ако се нађе да има недостатак врлина, Ждерач мртвих (Ам-мут) је чека; ако се утврди да је врлинска, тада душа улази у место где је чека вечно блаженство. И текстови ковчега и текстови пирамида коришћени су да помогну души да дође до Озирисовог двора и да прође кроз процес провере истине. Ови текстови могу бити исписани на камену у гробници или саркофагу, насликани на ковчезима, или пак исписани на папирусу који прате леш. Укупно је откривено око 200 различитих стихова или поглавља ове врсте који су комбиновани у Књигу мртвих. Међутим, није пронађен ниједан појединачни текст који садржи све стихове, а египатски мислиоци нису замишљали ниједан званични канон Књиге мртвих. Уместо тога, поједина тела су била праћена персонализованим избором текстова који су одређени од случаја до случаја. Довољно богати или моћни појединци могли су да напишу нове стихове или чаролије за њихову посебну употребу, док би се други задовољили постојећим текстовима.

Пирамидални списи били су први од ових текстова и најистакнутији су у Сакари, где су настали отприлике 2400. п.н.е. Први фараон који је примио ове текстове био је Унас, који је био последњи краљ Пете династије. Текстови су укључивали хвалоспеве, магијске чаролије и призиве разних врста за помоћ мртвом краљу. Они такође укључују вредне историјске записе, укључујући сцену битке против бедуина, трговину са Сиријом и Феникијом и транспорт гранитних блокова за помоћ у изградњи пирамида. Накнадни текстови пирамида такође комбинују верска уверења са оним што се претпоставља да су истовремена историјска веровања. Текстови ковчега су сликани на ковчезима и први пут су забележени током Првог прелазног периода (око 2130–1939. п.н.е.). Они су по природи слични пирамидалним текстовима, али означавају проширење могућности приступа загробном животу за више друштвених класа. Текстови су углавном били комбинације хијероглифа који представљају чини и друге употребе језика и илустрације.

Текстови пирамида најчешће су садржавали похвале за бога сунца Ра, док су текстови ковчега углавном фаворизовали Озириса. Концепт поља трске такође је накнадно уведен; у њој се од душе којој је дат наставак срећног живота очекивало да се вечно бави пољопривредним пословима. Ово је заузврат довело до стварања магичних ушабтија, који су били мале статуете које су биле зачаране, у нади, како би оживеле и преузеле одговорност за овај рад, остављајући души да ужива у вечности доколице. Веровало се да душа може бити жива у погребној комори док још увек ради у пољу трске и такође обилази небеса у друштву богова. Сматрало се да је могуће да се ови вишеструки облици стварности доживе у исто време.

ИЗВОР: Encyclopedia of World History, Volume I The Ancient World Prehistoric Eras to 600 c.e., (2008), 53