Дамаск и Алеп

Дамаск и Алеп су били два града смештена у центру Пута свиле, кључног интерконтиненталног трговачког пута који је повезивао Римско царство са Кином. Каравани који су путовали Путем свиле трговали су свилом, парфемима и зачинима на Далеком истоку.

Град Алепо, на пример, лежао је на раскрсници два трговачка пута, једног из Индије и другог из Дамаска. Били су важни трговачки центри караванског саобраћаја и моћни центри урбане културе. Оба региона се налазе у близини обале Средоземног мора (око 100 километара од мора). Два града садрже пољопривредно земљиште и номадску територију. И Дамаск и Алеп су током историје трпели земљотресе, епидемије и унутрашње сукобе, али су успели да поврате свој значај након сваке недаће.

Дамаск (на арапском Димашк ас-Шам) је један од најстаријих градова на свету који је још увек насељен. Древни град Дамаск лежи унутар градских зидина. Ископавања откривају да су најранији становници ту живели негде између 10.000 и 8.000 п.н.е. Град Алеп је, с друге стране, био насељен од 1800. године п.н.е, према археолошким записима. После 800. п.н.е. Асирци, Персијанци, а потом и Грци, 333. п.н.е., владали су Алепом.

Дамаск је постао истакнут тек 1100. п.н.е. након доласка семитских народа познатих као Арамејци. Арамејци су изградили инфраструктуру у граду у виду канала и тунела повезаних са реком Барадом. Систем дистрибуције воде су затим побољшали каснији владари града, Римљани који су освојили Сирију 64. п.н.е, и чланови династије Омајада.

Због својих сличности, Дамаск и Алеп су били ривали и често су их поређивали. Иако је Алеп био успешнији у економском смислу, чини се да је Дамаск још више напредовао као центар ислама. Исламски интелектуалци су се често окупљали у Дамаску, а исламска уметност је цветала у граду. Услови у Дамаску били су веома погодни за процват интелектуалног и уметничког миљеа, јер је био центар великих империја оних који су њиме владали. Дамаск је ипак био база за муслимане против крсташа у седмом веку н.е. За то време био је центар администрације калифа.

Дамаск је постао војна и политичка база муслиманских бораца против крсташа. Нурадин је прво заузео Дамаск и Алеп 1154. године, а након његове смрти Саладин. Године 1260. Монголи су напали градове, који су пали у руке Мамелука 1317. Дамаск је и даље уживао политичку важност под Мамелуцима као престоница Мамелучког царства до 1516. године, иако је овај период био сведок још једне монголске инвазије на Дамаск 1400. године.

Дамаск заузима важну позицију у сунитској традицији као један од најсветијих муслиманских градова заједно са Меком, Медином и Јерусалимом, јер су се ту десили значајни догађаји у исламској историји. То је Аврамово родно место и такође је место где је Мојсије сахрањен.

ИЗВОР: Encyclopedia of World History, Volume I The Ancient World Prehistoric Eras to 600 c.e., (2008), 105-106