Изведен од назива археолошког налазишта у Ле Мустијеру — склониште у стенама у региону Дордоње у југозападној Француској — придев „мустеријански“ се односи на низ скупова алата („мустеријанска индустрија“) које карактерише техника љуштења и датира од 200.000 и 30.000 година п.н.е. Оруђа као што су ручне секире, гребалице и троугласти врхови, зупчасти инструменти и кугле од кречњака (можда коришћене за боле) обично су пронађене са скелетним остацима који се приписују неандерталцима. Мустеријанска индустрија је, наиме, нестала заједно са неандерталцима, иако су у маргиналним областима (Африка, Блиски исток) оруђе прављено у мустеријанској традицији производили и анатомски модерни људи, што је подстакло спекулације о коегзистенцији или чак акултурацији модерних људи од неандерталаца. Мустеријанско оруђе је произведено током средњег палеолита (старо камено доба) методом клесања или редукције камена познатом као техника левалоа. Ово је у ствари први јасан доказ људске когнитивне еволуције, јер техника имплицира да су произвођачи алата имали на уму одређени облик (љуспице) када су креирали и припремали језгро.
Great Events in Religion, An encyclopedia of pivotal events in religious history, Volume 1: Prehistory to AD 600, (2017), 1
0 $type={blogger}:
Постави коментар