Ахеменидска династија

Ахеменидска династија (550–330 п.н.е.)

Породица краљева која је владала Персијом између средине 6. и касног 4. века пре нове ере дошла је из северозападног Ирана. Име потиче од легендарног краља Ахемена, који се помиње у једном натпису из раног 5. века уклесаном у стени у Бехистуну (западни Иран). Међутим, прави оснивач династије био је Кир II (такође познат као „Велики“), који је освојио Медију, Лидију, целу Малу Азију, а затим и Нововавилонско царство. Организација ове огромне територије била је главни задатак његовог наследника, Дарија I (познатог и као „Велики“), који је владао између 522. и 486. пре Христа. Дарије је упао у долину реке Инд, освојио добар део источног Балканског полуострва и одатле кренуо против Скита 513. пре Христа и против Грка 490. пре Христа. Неки научници верују да је Дарије био ватрени следбеник Зороастра, али натпис из Бехистуна само показује да је веровао да га је Ахура Мазда поставио за краља над Персијом. Његов син и следбеник, Ксеркс (486–465. пре Христа), такође се позивао на Ахура Мазду, али није јасно да ли је био зороастријанац. Иста несигурност важи и за Артаксеркса I (465–424 п.н.е.), иако се претпоставља да је зороастријски календар усвојен у царству под његовом владавином. У својим натписима, Артаксеркс II (404–358 п.н.е.) позива се не само на Ахура Мазду већ и на Митру и Анахиту, чије су статуе подигнуте широм царства током његове владавине. Верује се да је Артаксеркс III (358–338 п.н.е.) одбацио култ Анахите, већ се уместо тога усредсредио на Ахура Мазду и Митру. Ахеменидска династија окончана је смрћу Дарија III (336–330 пре Христа), убрзо након битке код Гаугамеле, у којој је Александар Македонски победио Персијанце.

ИЗВОР: Great Events in Religion, An encyclopedia of pivotal events in religious history, Volume 1: Prehistory to AD 600, (2017), 28