ШВЕДСКА

• Главни град: Стокхолм
• Језици: 87,47% шведски (званичан), 1,68% арапски, 1,26% фински и 9,59% остали
• Етничке групе: 80% Швеђани, 1,96% Сиријци, 1,47% Ирачани, 1,37% Финци и 15,2% остали
• Облик владавине: унитарна парламентарна уставна монархија
• Површина: 450.295 km²
• Број становника: 10.481.937 (2022.)

 

Верска демографија

Према подацима Цркве Шведске (лутеранска), приближно 56% грађана су њени чланови. Према владиним статистикама и проценама верских група, друге хришћанске групе – укључујући Римокатоличку цркву, Пентикостални покрет, Мисионарску (или мисијску) цркву, Јеховине сведоке и Цркву Исуса Христа светаца последњих дана (Црква Исуса Христа) – заједно чине мање од 6% становништва. Финска православна црква и Грузијска православна црква су такође присутне у земљи. Према процени Истраживачког центра Пју из 2016. године (последњој доступној), 8,1% становништва су муслимани, који се углавном налазе у урбаним подручјима Малмеа, Стокхолма и Гетеборга.

Мање верске заједнице укључују будисте, хиндуисте, Сике, зороастријце, мандејце и чланове Сајентолошке цркве, Речи вере, Међународног друштва за свест Кришне и Породичне федерације за светски мир и уједињење (Црква уједињења).

• Према процени сајта joshuaproject.net у 2021. години било је: 55,9% хришћана, 38,3% нерелигиозних, 3,6% муслимана, 1% осталих и малих религија, 0,5% будиста, 0,4% хиндуиста и 0,3% етничких религија.
• Према процени Статистике Шведске из 2020. године било је: 55,19% Цркве Шведске (лутерани), 36,03% без религије, 2,33% муслимана, 1,5% осталих хришћана, 1,44% источних хришћанских цркви, 1,21% католика, 1,08% Уједињена црква у Шведској, 1,11% пентикосталаца и 0,37% остале религије.
• Према процени Истраживачког центра Пју у 2020. години било је: 63% хришћана, 29% нерелигиозних, 6,5% муслимана и 1,5% осталих.
• Према процени Удружења архивских података о религији у 2020. години било је: 58% хришћана (56,43% протестаната, 1,34% православних, 1,19% католика и 0,66% хришћана без деноминације), 32,6% нерелигиозних (21,55% агностика и 11,05% атеиста), 8,21% муслимана (6,32% сунита, 1,88% шиита и 0,01% исламских шизматика) и 1,19% осталих.
• Међународни програм друштвеног истраживања је проценио да је у 2016. години било: 65,8% Шведске цркве (лутерани), 28,5% без религије, 2,8% Слободна црква, 1,1% муслимана, 0,7% римокатолика, 0,5% православних, 0,4% осталих хришћана и 0,3% осталих.
• Према Евробарометру у 2015. години било је: 36,5% протестаната, 31% агностика, 19% атеиста, 8,6% осталих хришћана, 1,6% католика, 0,8% православних и 2,5% осталих.

Правни оквир

Устав предвиђа „слободу практиковања своје вере сам или у друштву других“. Закон налаже да нема ограничења права и слобода на основу верског мишљења.

Устав налаже јавним институцијама да се боре против дискриминације на основу верске припадности. Према закону, жалбе у вези са дискриминацијом из верских разлога у приватном сектору, у влади или од стране владине агенције или органа морају се поднети Омбудсману за равноправност. Омбудсман истражује сваки случај и доноси одлуку која није правно обавезујућа. Одлука укључује препоруке за спречавање будуће дискриминације. Омбудсман сваке године изнесе неке случајеве на суд, делом да би створио правни преседан. Омбудсман за равноправност може заступати особу која подноси жалбу у случају правног поступка ако он или она то затражи.

Устав каже: „Могуће је промовисати могућности верских мањина да очувају и развију сопствени културни и друштвени живот“. Нико није обавезан да припада верској заједници или да „у односима са јавним институцијама износи верска уверења“.

Закони о говору мржње забрањују претње или изражавање презира према особама на основу неколико фактора, укључујући верска уверења. Казне за говор мржње крећу се од новчаних до четири године затвора, у зависности од тежине инцидента.

Органи за спровођење закона воде статистику о злочинима из мржње, укључујући верски мотивисане злочине из мржње, и објављују их сваке две године. Органи за спровођење закона могу додати класификацију злочина из мржње у првобитни извештај о злочину или у постојеће оптужбе током истраге. Тужиоци одлучују да ли ће у оквиру тужилаштва подићи оптужницу за злочине из мржње, а одбрана има прилику да побије ту класификацију. У случајевима када кривично дело укључује злочин из мржње, казне се повећавају.

У закону не постоји обавеза да се верске групе региструју или на други начин траже признање. Међутим, само оне верске заједнице које се региструју у Шведској агенцији за подршку верским заједницама имају право да добију државно финансирање и пореске олакшице сличне онима за непрофитне организације. Да би се регистровала у Шведској агенцији за подршку верским заједницама, верска група мора да поднесе пријаву Министарству културе у којој доказује да група испуњава одређене услове, укључујући да је у земљи деловала најмање пет година, да има јасну и стабилну структуру, да је у стању да функционише самостално, опслужује најмање 3.000 особа и има неколико локација у земљи.

Према закону, клању животиње мора да претходи омамљивање и/или давање анестетика како би се патња животиње свела на минимум.

Закон предвиђа да мушко обрезивање може да уради само лиценцирани лекар или, за дечаке млађе од два месеца, особа овлашћена од стране Националног одбора за здравље и социјалну заштиту. Одбор сертификује обрезиваче, укључујући мохеле (појединце који спроводе ритуално јеврејско обрезивање), да изводе операције на дечацима млађим од два месеца, али такође захтева присуство лекара који мора да даје анестезију беби.

Влада олакшава прикупљање средстава од стране верских група тако што им нуди могућност прикупљања прилога преко Пореске агенције у замену за једнократну накнаду од 75.000 шведских круна (8.300 долара) и годишњу накнаду од 21 круну (2 долара) по члану годишње. Шведска црква је ослобођена годишње накнаде јер, за разлику од других верских група које учествују у програму, не добија финансијску подршку Шведске агенције за подршку верским заједницама. У програму могу учествовати само верске групе регистроване код Шведске агенције за подршку верским заједницама. Верске групе бирају који проценат годишњег опорезивог прихода чланова да прикупљају, са средњом стопом наплате од 1%. Пореска управа одузима проценат од бруто прихода члана и распоређује га верској организацији. Члански допринос се не одбија од пореза на доходак.

Влада обезбеђује јавно финансиране грантове регистрованим верским групама преко Шведске агенције за подршку верским заједницама. Дотације су пропорционалне величини чланства групе. Регистроване верске групе се такође могу пријавити за посебне грантове за посебне сврхе, као што су трошкови обезбеђења.

Војска нуди опције хране које су у складу са религиозним ограничењима у исхрани. Сваки војни округ има капелана. Према закону, капелани могу бити било које верске припадности, али сви тренутни капелани упућени у оружане снаге припадају Цркви Шведске. Без обзира на вероисповест, од капелана се тражи да обављају верске дужности за друге вере или упућују чланове службе духовним вођама других вера ако се то захтева. Закон изричито изузима Јеховине сведоке из националне војне службе. Други приговарачи савести могу се пријавити за ненаоружани војни рок, али у пракси нису примљени у војску. Смернице оружаних снага дозвољавају верска покривала за главу.

Веронаука је обавезна у државним и приватним школама. Наставници користе наставни план и програм који је осмислила Национална агенција за образовање који обухвата лекције о главним светским религијама без преференције за било коју одређену верску групу. Родитељи могу слати своју децу у независне верске школе, које влада подржава кроз систем ваучера и које се морају придржавати владиних смерница о основним академским наставним плановима и програмима, укључујући верско образовање. Такве школе могу угостити добровољне верске активности ван учионице, али те активности не смеју да ометају поштовање владиних смерница о основним академским наставним плановима и програмима.

---

2021 Report on International Religious Freedom: Sweden, https://www.state.gov/reports/2021-report-on-international-religious-freedom/sweden/