Еурипид

Еурипид (око 484–406 п.н.е.), грчки драмски писац

Еурипид је био један од три велика атинска трагичара, са Есхилом и Софоклом. Сматрало се да је аутор око 92 драме и добио је значајан ниво јавности и критике. Био је 20 пута биран да буде један од три годишња лауреата Атине. Сачувано је деветнаест његових драма. Живот и каријера Еурипида нису познати до детаља, а вероватно је да су неки извори, на пример стална позивања на њега у Аристофановим драмама, шаљиви или барем сатирични.

Чини се да је рођен у богатој породици и да је био талентован у бројним областима осим драме. Његови родитељи су се звали Мнесархус и Клито. Оженио се женом по имену Мелито и имао три сина; један је постао значајан песник. Еурипид је учествовао у само једној познатој јавној активности, када је служио у дипломатској мисији у Сиракузи. Велики део свог каснијег живота проживео је током Пелопонеског рата са Спартом, а муке повезане са животом у граду укљученом у наизглед бесконачан рат можда су допринеле његовој одлуци да прихвати позив македонског краља Архелаја да живи у тој земљи 408. п.н.е., и ту је и умро.

Еурипид је неповољно упоређиван са Есхилом и Софоклом због његовог већег ослањања на поетско говорништво и реторику, а не на истински драмски интензитет и због његове употребе сократске или софистичке филозофије у својим делима. Међутим, те исте особине су га на неки начин учиниле популарнијим од његових савременика у савременом свету јер му се теме и језик чине приступачнијим и разумљивијим. Упркос томе, добио је мање критичара од својих ривала, наводно на његову жалост. 

Најпознатије Еурипидове драме су Бакхе, Медеја, Електра и Ифигенија у Аулиди. Медеја је први пут изведена 431. п.н.е. и истиче угњетавање жена, што је централна тема у делима Еурипида. У овој представи јунак Јасон узима Медеју за жену и они одлазе да живе у Коринту. После неколико година срећног брака, који је укључивао и рођење двоје деце, Јасон објављује своју намеру да напусти жену и крене за принцезом од Коринта. Дубоко узнемирена, Медеја на крају одлучује да убије принцезу и сопствену децу, ускраћујући тако Јасону утеху у породици у његовом каснијем животу. Она је у стању да побегне од његове освете тако што ће одјахати у колима бога сунца, који је њен деда. Упркос овом поништавању свих прихваћених својстава, Еурипид успева да наведе публику да саосећа са невољом напуштене жене.

Представа Ифигенија у Аулиди показује још једну тему од значаја за Еурипида, а то је борба између диктата јавне дужности са личним моралом и пристојношћу. Представа је смештена на почетак Тројанског рата и приказује грчку флоту, коју предводи Агамемнон, укотвљену у Аулиди, што је проузроковано зловољом богиње Артемиде. Агамемнон је утврдио да је једини начин да умири Артемиду да жртвује своју кћер Ифигенију.

Иако није вољан, Агамемнон осећа да не може да избегне своју дужност и своју судбину, па превари своју ћерку да му се придружи. Када стигне, сазнаје истину, и након неколико срцепарајућих сцена, добровољно се пријављује за своју жртву. Међутим, јасно је да ће овај почетни чин насиља довести до спирале чинова у будућности, а многе од ових епизода се истражују у другим Еурипидовим драмама.

Бакхе су можда једина постојећа Еурипидова драма која покушава да помири избијање насиља са могућношћу да се друштво поново врати у хармонију. Радња је усредсређена на бога Диониса и његов покушај да у град Тебу уведе бренд необуздане пожуде коју прихвата као одговарајући облик обожавања. Томе се опире краљ Пентеј, а Дионисије се насилно свети краљу и његовом народу. Међутим, оне жене које су биле убеђене да уђу у стање божански надахнутог насиља тада су приказане као да имају прилику да се врате у рационално, људско стање.

Ова представа показује неку прилику за искупљење од насиља и угњетавања на Земљи. Еурипид је био један од великих експонента трагичне уметности, која је укључивала класичне елементе хора, божанске интервенције и дивљачке сцене које дело могу удаљити од модерног сензибилитета. Међутим, моћ Еурипидовог језика је, у поређењу са свим грчким трагичарима, можда најбоља у стању да премости тај јаз.

ИЗВОР: Encyclopedia of World History, Volume I The Ancient World Prehistoric Eras to 600 c.e., (2008), 140-141