МОЛДАВИЈА

  • Главни град: Кишињев
  • Језици: 54,65% молдавски, 23,98% румунски, 14,49% руски и 6,88% остали (без Придњестровља)
  • Етничке групе: 75,07% Молдавци, 7% Румуни, 6,57% Украјинци, 4,57% Гагаузи, 4,06% Руси и 2,73% остали (попис 2014. – без Придњестровља)
  • Облик владавине: унитарна парламентарна република
  • Површина: 33.846 km2 (укључујући Придњестровље), 30.337 km2 (без Придњестровља)
  • Број становника: 2.597.100 (без Придњестровља)

 

Верска демографија

Према попису из 2014. године, најновијем доступном и који не укључује Придњестровље, преовлађујућа религија је православно хришћанство, са 90% становништва које припада једној од две православне цркве. Већина православних присталица (отприлике 90%) припада Молдавској православној цркви, која је потчињена Руској православној цркви; преосталих 10% припада Бесарабској православној цркви, која потпада под Румунску православну цркву. Скоро 7% становништва не идентификује верску припадност. Највеће неправославне верске групе, које чине по 15.000 до 30.000 присталица, су баптисти, Јеховини сведоци и пентикосталци. Процене о јеврејској популацији се веома разликују, у распону од 1.600 до 30.000 особа. Према ЈЦМ-у, има око 20.000 Јевреја. Групе које заједно чине мање од 5% становништва укључују адвентисте седмог дана, евангелистичке хришћане, римокатолике, лутеране, муслимане и атеисте.

Мање верске групе укључују бахаије, молокане, месијанске Јевреје, презвитеријанце, Цркву Исуса Христа светаца последњих дана, Војску спаса, Евангелистичку хришћанску цркву, Породичну федерацију за светски мир и уједињење (Црква уједињења), друге хришћане, Фалун Гонг и Међународно друштво свесности Кришне.

У сепаратистичком региону Придњестровља, де факто власти процењују да 80% становништва припада Молдавској православној цркви. Друге верске групе у региону укључују католике, следбенике руског православља старог обреда, баптисте, адвентисте седмог дана, евангелистичке и харизматске хришћане, Јевреје, лутеране, муслимане и Јеховине сведоке.

  • Према процени сајта joshuaproject.net у 2021. години било је: 75,6% хришћана, 20,6% нерелигиозних и 3,7% муслимана.
  • Према процени Истраживачког центра Пју у 2020. години било је: 97,4% хришћана, 1,3% нерелигиозних, и 1,3% осталих.
  • Према процени Удружења архивских података о религији у 2020. години било је: 97,18% хришћана (94,72% православних, 2,5% протестаната, 0,5% католика и 0,15% хришћана без деноминације), 2,25% нерелигиозних (1,86% агностика и 0,39% атеиста) и 0,57% осталих.
  • Према попису из 2014. године (без Придњестровља) било је: 90,14% православних, 6,88% неизјашњених, 0,9% баптиста и 2,08% осталих.

Правни оквир

Устав предвиђа да држава признаје и гарантује свим грађанима право на очување, развој и изражавање верског идентитета. Он обезбеђује једнак третман за све грађане без обзира на вероисповест и гарантује слободу савести која се манифестује у „духу толеранције и међусобног поштовања“ и верског богослужења. Он предвиђа да су верске групе независне од државе и слободне да се организују и делују у складу са сопственим статутима. Устав забрањује свим верским групама, у међусобним односима, коришћење, изражавање или подстицање мржње или непријатељства. Устав предвиђа да држава подржава верско богослужење, укључујући омогућавање верске помоћи у војсци, болницама, затворима, старачким домовима и сиротиштима.

Закон каже да свако лице има право да припада или не припада вери, да има или нема појединачна уверења, да мења веру или уверења и да практикује веру или уверења самостално или у групи, јавно или приватно, путем учења, верске праксе или ритуала. Према закону, верска слобода се може ограничити само када је то неопходно ради обезбеђења јавног реда и безбедности, заштите јавног здравља и морала или заштите права и слобода човека. Закон такође забрањује дискриминацију на основу верске припадности.

Закон предвиђа да држава признаје „изузетан значај и темељну улогу“ православног хришћанства, а посебно Молдавске православне цркве, у животу, историји и култури земље.

Закон не захтева да се верске групе региструју, а чланови нерегистрованих група могу слободно да верују. Верске групе које желе да се региструју код владе морају то учинити код Агенције за јавне услуге. Само верске групе које су регистроване у Агенцији за јавне услуге имају статус правних лица, што им омогућава да граде богомоље, поседују земљиште за гробља или другу имовину, издају или увозе верску литературу, отварају банковне рачуне или запошљавају особље. Регистрација такође ослобађа регистроване верске групе од пореза на земљиште и пореза на имовину и омогућава им да оснивају удружења и фондације. Закон дозвољава локалним регистрованим верским групама да промене своју верску припадност или да се распусте.

Закон дозвољава појединцима да преусмере 2% свог пореза на приход невладиним организацијама или верским групама. Верске групе које желе да имају користи од ове одредбе морају бити званично регистроване у Агенцији за јавне услуге и активне најмање годину дана пре него што се пријаве за олакшице за порез на доходак; средства добијена користе само за друштвене, моралне, културне и/или добротворне активности и одређене административне трошкове; и подносе извештаје о утрошку средстава. Закон ослобађа верске организације плаћања таксе за регистрацију и плаћања пореза на приходе добијене као донације према закону о 2%.

Према закону, верска група која жели да се региструје мора да достави Агенцији за јавне услуге изјаву која садржи њен тачан назив, основне принципе веровања, организациону структуру, обим активности, изворе финансирања и права и обавезе чланства. Закон такође захтева да група покаже да има најмање 100 чланова оснивача. Верска група мора да предочи доказ да има приступ просторијама у којима може да обавља верске активности, али не мора да поседује ову имовину. Агенције за јавне услуге је по закону обавезна да региструје верску групу у року од 15 дана ако захтев за регистрацију испуњава све законске услове. Подносилац захтева може затражити продужење ако влада утврди да је поднета документација недовољна.

Према закону, Министарство правде има право да захтева суспензију регистрованог статуса верске групе ако „обавља активности које штете уставу или законима“ или „утичу на безбедност државе, јавни ред, [или] живот и безбедност људи“. Закон такође предвиђа суспензију или опозив регистрације верске групе у случају кршења међународних споразума или политичке активности.

Закон забрањује верским субјектима да се баве политичким активностима или „злоупотребљивим прозелитизмом“, дефинисаним као радња промене верских уверења путем принуде.

Устав предвиђа слободу верског образовања и прописује да државни образовни систем треба да буде секуларан. Према закону, настава веронауке у државним образовним установама је факултативна. Ученици могу да поднесу писмени захтев управи школе за упис у веронауку. Часови веронауке се нуде од првог до деветог разреда. Верски наставни план и програм нуди две врсте курсева: један за православне деноминације и католике, а други за евангелистичке хришћане и адвентисте седмог дана. Верски наставни план и програм за православне и католичке групе произилази из приручника са упутствима које је израдило Министарство просвете, уз савет Молдавске православне цркве, и укључује наставне смернице развијене уз подршку Бесарабске православне цркве. Ове факултативне предмете предају редовни наставници и свештеници Молдавске православне цркве и Бесарабске православне цркве, који се фокусирају на православно хришћанство. Редовни наставници и представници Евангелистичке хришћанске цркве предају други курс, који се заснива на верским приручницима и литератури из Румуније, Сједињених Држава и Немачке.

Закон налаже имунизацију све деце пре уписа у вртић. Не предвиђа изузеће из верских разлога.

Савет за борбу против дискриминације, основан законом, независна је институција задужена за разматрање притужби на дискриминацију, укључујући дискриминацију верског карактера или на основу верске припадности. Парламент бира чланове савета путем конкурса, именујући их на петогодишњи мандат. Савет нема овлашћења за санкционисање; међутим, може утврдити да ли је дошло до дела дискриминације, понудити савет о правном леку и затражити од тужилаца да покрену кривични поступак. Такође може предложити релевантне законодавне амандмане или учествовати у радним групама које креирају законодавне иницијативе.

Према закону, мушки грађани од 18 до 27 година имају право да изаберу алтернативну цивилну службу у односу на војну службу ако је ово друго у супротности са њиховим верским уверењима. Они који изаберу цивилну службу могу је завршити у јавним установама или предузећима специјализованим за области као што су социјална помоћ, здравство, индустријско инжењерство, урбанизам, изградња путева, заштита животне средине, пољопривреда или пољопривредна прерада, управљање градом и спасавање од пожара. Не постоје општа изузећа за верске групе од алтернативне цивилне службе, али су свештенство, монаси и студенти теологије вишег ранга изузети од такве службе. Одбијање да се упише у цивилну службу кажњава се новчаном казном до 32.500 леја (1.800 долара) или између 100 и 150 сати друштвено корисног рада, а кажњени су и даље обавезни да се упишу у цивилну службу.

Закон налаже обнављање права и надокнаду материјалне штете за жртве тоталитарних режима који су контролисали територију Молдавије између 1917. и 1991. године и за грађане који су били подвргнути репресалијама по политичкој, националној, верској или социјалној основи. Закон се посебно односи на обнову приватне имовине за жртве совјетске ере, али не помиње конфискације имовине из ере Холокауста. Закон се не примењује на комуналну имовину одузету верским групама.

У јуну 2021. је председник потписао закон којим се негирање холокауста и вређање сећања на холокауст чини кривично дело, са казнама од шест месеци до пет година затвора и новчаним казнама у распону од 25.000 до 50.000 леја (1.400-2.800 долара). Кривична дела укључују производњу, продају, дистрибуцију или јавну употребу фашистичких, расистичких или ксенофобичних симбола или идеологије, осим ако се не користе за уметност, науку или образовање. Законом се мењају Кривични закон и Закон о слободи говора како би се забранило порицање холокауста и промовисање ксенофобије, расизма, фашизма, мржње и насиља на етничкој, расној или верској основи.

Закон дефинише као „екстремистички“ и чини незаконитим сваки документ или информацију која оправдава ратне злочине или потпуно или делимично уништење верске или друге друштвене групе, као и сваки документ који позива на или подржава активности у остваривању тих циљева.

Страни мисионари могу поднети уговоре о раду или волонтерске споразуме да би поднели захтев за привремене боравишне дозволе и могу да бораве и раде у плаћеном статусу или као неплаћени волонтери. Само мисионари који раде са регистрованим верским групама могу поднети захтев за привремени боравак. Страни верски радници са овим дозволама морају да се региструју у Националној служби за запошљавање и Бироу за миграције и азил. Морају приложити документе који потврђују службени статус регистроване верске групе за коју ће радити, документе који потврђују њихов привремени боравак и доказ о важећем локалном здравственом осигурању. Страни мисионари који припадају регистрованим верским групама који не желе да поднесу захтев за привремени боравак могу остати у земљи 90 дана уз туристичку визу.

Закон каже да се „за радње вандализма и скрнављења гробница, споменика или места која припадају различитим верским групама” изричу казне до две године затвора или 180-240 сати друштвено корисног рада, а највише казна од 47.500 леја (2.700 долара).

У сепаратистичком Придњестровљу, придњестровски „закон” потврђује посебну улогу Православне цркве у култури и духовности региона. „Закон“ признаје поштовање хришћанства, ислама, будизма, јудаизма и других верских група које су историјски присутне у региону. Све верске групе, регистроване или не, званично имају слободу вероисповести, али „закон“ дозвољава ограничавање права на слободу савести и вероисповести „ако је потребно ради заштите уставног поретка, морала, здравља, права и интереса грађана, или државне одбране и безбедности“.

Придњестровски „закон“ забрањује прозелитизацију у приватним кућама и ограничава дистрибуцију верске литературе на богомоље и посебне просторије које одређују власти. Такође забрањује укључивање деце млађе од 18 година у верске организације и обавезну верску наставу против њихове воље или без претходног пристанка њихових родитеља или законских старатеља. Он захтева пререгистрацију верских група да би легално деловале у региону и предвиђа да групе које нису успеле да се поново региструју до краја 2010. „подлежу ликвидацији“. Регистрациони „ауторитет“ региона региструје верске групе и прати њихову приврженост циљевима и активностима наведеним у њиховим статутима. Регистрација пружа неколико предности верским групама, укључујући могућност поседовања и изградње богомоља, отварања верских школа,

Да би се регистровала као верска организација у Придњестровљу, локална верска група мора да приложи следеће: доказ о активностима у региону најмање 10 година; списак од најмање 10 чланова старијих од 18 година који имају придњестровско „држављанство“ и стално пребивалиште у једној од седам административно-територијалних јединица у региону; списак оснивача и управних чланова и њихове личне податке; повељу, статут и записник конститутивне скупштине; основну верску доктрину организације; контакт податке свог органа управљања; порекло финансијских средстава за делатност организације и друге имовине; и признаницу о уплати котизације. Локалне верске групе се такође могу регистровати као део централизоване верске организације, коју морају чинити најмање три локалне верске групе које су се претходно посебно регистровале као правна лица. У том случају, њихова пријава мора додатно да садржи копију докумената о регистрацији централизоване организације. Централизоване верске организације морају да обавештавају регистрациони „ауторитет” на годишњем нивоу о намерама да прошире своје активности на додатне локалне групе.

Придњестровске „власти“ морају одлучити да региструју верску групу у року од 30 дана од подношења захтева. Ако ти органи одлуче да изврше „верску процену“ – истрагу органа за спровођење закона о прошлости и активностима групе – регистрација може бити одложена до шест месеци или одбијена ако истражни органи утврде да група представља претњу по безбедност или морал региону или ако су стране верске групе укључене у његове активности.

Према „закону“, стране верске групе не смеју да се региструју нити да се баве верским активностима. Страни држављани имају слободу веровања, укључујући и регистроване верске групе, али не могу бити оснивачи или чланови верских група.

Верске групе се распуштају на основу сопствене одлуке или на основу одлуке „суда“ у Придњестровљу. „Тужилаштво“ или де факто извршне, градске или окружне власти могу захтевати од „судова“ да расформирају или суспендују верску групу по више основа. Такви разлози обухватају следеће: нарушавање јавног реда и мира или нарушавање јавне безбедности; обављање активности које се сматрају екстремистичким; присиљавање особа да разбију своје породице; задирање у идентитет, права и слободе грађана; нарушавање морала и благостања грађана; коришћење психотропних супстанци, дроге, хипнозе или перверзне активности током верских активности; подстицање самоубиства или одбијање лечења из верских разлога; ометање обавезног образовања; коришћење принуде за отуђење имовине у корист верске заједнице; и подстицање одбијања да се испуњавају грађанске дужности.

Придњестровски „закон“ дозвољава коришћење приватних кућа и станова за одржавање верских служби. Он, међутим, не дозвољава верским групама да користе домове и станове као своје званично регистроване адресе. „Закон“ такође дозвољава таквим групама да одржавају верске службе и ритуале на јавним местима, као што су болнице, клинике, сиротишта, старачки домови и затвори.

Придњестровске „власти“ прегледају и могу забранити увоз или извоз верских штампаних материјала, аудио и видео снимака и других верских предмета.

Према „закону“, грађани имају право да изаберу алтернативну цивилну службу у односу на војну службу ако је она у супротности са вером и уверењима појединца. Де факто власти дају предност алтернативној цивилној служби у јединицама оружаних снага, тако да могу одредити приговараче савести да обављају своју цивилну службу у војним јединицама. Друга алтернатива је служба у институцијама подређеним „извршним органима државне или локалне управе“.

Власти де факто не дозвољавају верским групама да учествују на изборима или другим активностима политичких странака или да подржавају политичке странке или невладине организације укључене у изборе.

„Закон“ из јула 2021. захтева од верских организација које су биле активне у региону Придњестровља пре 14. новембра 2016. да се поново региструју код де факто власти до краја 2021. Друга одредба прецизира који су субјекти одговорни за различите аспекте надгледања верских организација: регионално „тужилаштво” прати поштовање „закона” о слободи вероисповести и верским организацијама, регистрациони „орган” се стара да верске групе поштују своје статуте, док локалне „власти” прате поштовање захтева о обавештавању о покретању или наставак активности верске групе.

Јулски „закон“ дозвољава мисионарске и проповедничке активности путем медија, интернета или других легалних средстава. Верске организације или њихови представници могу обављати такве активности у верским објектима, местима ходочашћа, гробљима, образовним установама које су се историјски користиле за верску наставу и на другим јавним местима у складу са „законом о јавном окупљању“. Верске организације могу да одржавају службе са својим члановима у приватним кућама, али је прозелитизам забрањен у приватним кућама. Страни држављани или држављани без држављанства који легално бораве у Придњестровљу могу се бавити таквим активностима само ако је укључена верска организација регистрована у релевантној територијалној јединици. „Закон“ забрањује мисионарске и проповедничке активности које нарушавају јавни ред или безбедност, промовишу екстремизам, штете традиционалној породици или штете здрављу или моралу грађана.



2021 Report on International Religious Freedom: Moldova, https://www.state.gov/reports/2021-report-on-international-religious-freedom/moldova/

0 $type={blogger}:

Постави коментар