БАДАРАЈАНА

БАДАРАЈАНА, угледни аутор Веданта Сутра (Брахма Сутра), изворног текста за сву наредну филозофску Веданту. Нема доступних биографских података; назив може бити згодан сурогат за процес редакције који је настао у овом тексту. Заиста, недавна традиција идентификује Бадарајану са Вјасом, истоименим „компилатором” много касног ведског и епског материјала, укључујући Махабхарату.

Име Бадарајана се јавља у Миманса Сутри (1.5) код Ђаиминија, где се односи на рсија на чије мишљење о важној тачки изгледа да се Ђаимини ослања. Ако је Веданта Сутра заиста Бадарајанина, онда он такође говори о себи у контексту других учитеља чије су расправе очигледно формирале почетке раних Веданта спекулација (Веданта Сутра 4.4 .5–7).

Модерна расправа о Бадарајани фокусира се углавном на датум текста сутре, на Бадарајанове „односе“ са другим пост-упанишадским учитељима, посебно Ђаиминијем, и на питање од којих је од многих његових коментатора био највернији његовој мисли. Пол Дојсен генерално преферира Шанкарину монистичку верзију, најстарији постојећи коментар, али други (Џорџ Тибо, Винајака С. Гате и Луј Рену) су сугерисали важне резерве у овом погледу и често су закључивали да Рамануђина бхедабхеда („разлика унутар јединства”) тачније одражава Бадарајанову оригиналну тезу. Дискусија је изузетно отежана чињеницом, општепризнатом, да су Бадарајанове сутре, крајње сажетости и језгровитости, често неразумљиве без коментара са објашњењима.

Бадарајанов однос према рси друге (Пурва) Мимансе, Ђаиминију, опет није лако дешифровати. Имена се појављују у збиркама које се приписују другом учитељу, што је навело многе да посумњају да су њих двојица можда били блиски савременици. Али доктрине које они заступају у овим залуталим одломцима не изгледају јасно повезане са можда каснијим масовним расколом који је имплициран постојањем засебних збирки текстова за које су везана њихова имена. Оно што је јасно јесте да су они били еминентни међу многим учитељима чија су само имена преживела. Датум Бадарајане је такође уско везан за Ђаиминијев датум, али је, као и сва таква рана индијска датирања, веома спекулативан и често се дискутује. Ако се, као што Рену закључује, Бадарајана директно супротставља будистичкој махајани у неколико сутри (видети 2.2.28–32), онда његов датум не може бити много раније од трећег века нашег ере. Али Ђаиминијев датум се понекад враћа чак до трећег века пре нове ере (види, на пример, Јакоби, 1911). Бадарајаново име је, наравно, постало повезано са текстом сутре до времена Шанкаре (почетак осмог века).

Сам текст се састоји од 555 сутри, груписаних у четири главна поглавља (адјајас), свако са четири пододељења (падас). Коментатори су даље идентификовали различите „теме“ унутар сваке паде, али број и границе њих се значајно разликују од коментатора до коментатора. Уопштено говорећи, прво поглавље је фундаментално, третирајући брахмана као једини извор света. Он тврди да различита упанишадска учења о брахману представљају једну доктрину. Чини се да је већи део дискусије у четвртој пади усмерен против санкје. Друго поглавље побија спекулативне приговоре Ведантиним тезама из школа санкја, њаја и бауда и расправља о одређеним проблемима „реализма“, посебно о томе да ли је свет „узрокован“ или не. Треће поглавље третира индивидуалну душу (ђива) и како она „познаје“ брахмана. Последње поглавље, о „плодовима“, говори о медитацији и стању ослобођене душе пре и после смрти.

ВИДИ ТАКОЂЕ Миманса; Веданта.

---

BADARAYANA, ENCYCLOPEDIA OF RELIGION 2, SECOND EDITION, ATTRIBUTES OF GOD • BUTLER, JOSEPH, 735-736