Грчка колонизација

Почевши од осмог века п.н.е., грчки градови-државе су оснивали колоније широм Егејског, Медитеранског и Црног мора у сврху трговине, стицања ресурса и ослобађања од раста становништва, глади и суше. У 700-им годинама п.н.е. Грци су основали колоније на Сицилији, јужној Италији, Египту и Блиском истоку. Колоније у Египту и на Блиском истоку прошириле су трговачке путеве до главних цивилизација у тим областима. У 700–600 п.н.е. Грчка је наставила да оснива колоније на Сицилији и Италији, али се такође проширила на Тракију, Хелеспонт и Босфор дуж Црног мора и северне Африке. Током 600-их година п.н.е. Грци су се преселили даље у западно Средоземно море.

Један од примарних узрока грчке колонизације била је храна. Како је становништво једног полиса (града) расло, полис је имао проблема са узгојем довољно хране за становништво због недостатка земље. Недостатак хране довео је до спремности људи да напусте град у потрази за земљом. У временима глади или суше људи су такође били спремни да напусте полис. Полис би такође оснивао колоније у областима где би колониста могао да тргује стварима које су полису биле потребне. Матични полис би давао предмете као што су лонци, уље, алат или оружје које су мештани желели, док би мештани у замену давали дрво, метал и храну. Колонисти су понекад били и прогнаници из свог полиса. Већина колониста били су мушкарци.

У почетку је грчка колонија била састављена од људи из једног полиса. Њихова лојалност и везе са полисом из којег су потицали нису нужно биле јаке. Уместо тога, колонисти су имали јачу лојалност према човеку који их је довео до места нове колоније. Вођа се звао икиста. Икиста је био одговоран за доношење ватре са првобитног полисног огњишта у колонију како би показао своју повезаност са полисом оснивачем. По оснивању колоније, икиста би био вођа града до своје смрти. Пре него што би експедиција могла да крене на изабрано место, икиста би посетио пророчиште у Делфима да види да ли бог Аполон одобрава нову колонију или не.

Било је неколико критеријума коришћених да би се одредило шта би било добро место за колонију. Место је требало да има плодну земљу коју би колониста могао да користи за узгој хране. Колонији је такође било потребно добро сидриште и требало је да буде одбрањива. Подручје одабрано за колонију је могло бити ненасељено.

Међутим, ако је постојало локално становништво, колонија би могла одлучити да живи са локалним становништвом или да их освоји силом. Када би колонисти стигли на локацију, приносили би жртву боговима и молили се над локалитетом. Тада би се направио план за расподелу земље колонистима и одредио распоред града. План је такође предвиђао будући раст новог полиса. Нова колонија је обично преносила традицију, религију и законе свог оснивачког полиса, а два града су обично фаворизовали један другог у трговини.

Најранија колонија је датована отприлике у 775. п.н.е. и основан је на острву Питекузе, које се налази око 10 километара од Напуљског залива. Основана је да олакша трговину са Етрурцима. Грци су 730-их година п.н.е. започели колонизацију Сицилије, укључујући оснивање града Сиракузе (код Коринта) 734. п.н.е. У то време Грци су такође били заузети колонизацијом обале јужне Италије. Ова област, Сицилија и јужна Италија ће се звати Магна Грека (Велика Грчка). Међу колонијама у овој области била је и једина коју је основала Спарта, Тарас (касније познат као Тарент) 706. п.н.е.

Крајем 700-их и 600-их година п.н.е. Грци су колонизовали северну обалу Егејског мора у Тракији. Ово подручје је нудило дрвну грађу, злато, сребро, жито и робове за трговину назад у грчки полис. Током 600-их година п.н.е. Грци су колонизовали област Хелеспонта и Босфора, укључујући и колонију Византију (касније познату као Константинопољ и Истанбул), која је основана око 667. п.н.е. Одавде су Грци почели колонизацију Црног мора од средине седмог до шестог века п.н.е. Грчке колоније су се налазиле на западној и северној обали Црног мора. Ове обале су представљале заштићену луку за колоније због река које су се уливале у Црно море. Међу колонијама основаним овде био је Одес (данашња Одеса у Украјини).

У Африци је основана грчка колонија Кирена око 630. п.н.е. Колонија је извозила воловску кожу, жито, вуну и биљни силфијум. Грци су основали колоније у западном Медитерану, од којих је прва била Масалија (данашњи Марсеј у јужној Француској) 600. п.н.е. Калај је био главни извоз, као и гвожђе, зачини, робови и пшеница. Након тога је уследило још неколико полиса у јужној Француској и источној Шпанији током 500-их п.н.е. Грци су у Сирији изградили трговачку постају, названу Ал Мина, коју су користили за набавку бакра и гвожђа. Они су такође успоставили трговачко место у Египту, и Наукратис, током седмог века п.н.е. Роба која их је највише занимала биле су житарице, али су били заинтересовани и за папирус, платно и слоновачу. Персијанци су заузели Наукратис 525. п.н.е.

ИЗВОР: Encyclopedia of World History, Volume I The Ancient World Prehistoric Eras to 600 c.e., (2008), 168-169