Хетити

Помињани у Библији и неколико египатских натписа, Хетити су постали познати научницима углавном као резултат археолошких ископавања у Богазкоју (централна Турска), који је идентификован са главним градом Хетитског царства — Хатушом. За пет векова између око 1700 иоко 1200. пре Христа, Хетити су завладали Малом Азијом, као и неким од суседних територија у Сирији. Велики број података о Хетитима потиче из глинених плоча откривених у краљевском архиву у Богазкоју, које је 1916. године дешифровао Бедрих Хрозни (1879–1952), чешки професор на Универзитету у Бечу. Како се испоставило да је језик који је Хрозни открио индоевропски, постало је јасно да Хетити нису били пореклом из Анадолије, већ да су морали доћи споља у неком тренутку пре 2000. године пре нове ере. Не зна се тачно одакле су Хетити дошли, али је то морала бити област на северу, вероватно близу Каспијског мора. Хетитско краљевство је основао Хатушили I (1586–1556 п.н.е.), који је успоставио престоницу у Хатуши и водио кампању у западној Анадолији и Сирији. Његов наследник, Мурсили I (1556–1526 пре Христа), напао је и опљачкао Вавилон. Под Шупилулиумом (1344–1322 пне), Хетити су контролисали већину градова на Блиском истоку, као што је Библос, који су отели од Египћана. Под Муваталијем II (1295–1272 пне), Хетити су се сукобили са египатском војском под Рамзесом II у бици код Кадеша (1274 пре Христа). Први познати мировни споразум у историји човечанства — Кадешки споразум (1258. пре Христа) — заправо су преговарали Египћани и Хетити под Хатушилијем III (1267–1237 пне). Међутим, Хетити под краљем Тудалијом IV (1237–1209 п.н.е.) су поражени од Асираца у бици код Нихрије (1245. п.н.е.), а њихова моћ је брзо опала.

ИЗВОР: Great Events in Religion, An encyclopedia of pivotal events in religious history, Volume 1: Prehistory to AD 600, (2017), 39