Царство Гупта

Северна Индија је поново уједињена 320. н.е, под династијом Гупта. За више од 200 година под Гуптама, Индија је достигла велике висине у култури и уметности. Док је будизам и даље напредовао, народни хиндуизам се јављао у тренду који је опстао до модерних времена. Изграђени су велики храмови, ископани су пећински храмови, а санскритска књижевност је цветала.

Индијски трговци и верски учитељи су путовали широм југоисточне Азије, где се дубоко осетио цивилизацијски утицај Индије. Наша документарна сазнања о ери Гупта потичу од натписа на неким стубовима и споменицима, новчића које су ковали различити монарси и писања кинеског монаха Фа Сјана (Фа-хсиен).

Индија је била политички фрагментирана и патила од инвазија након пада Маурјанског царства 184. п.н.е., а сачувано је мало историјских докумената. Међутим, упркос поремећајима, култура је цветала. Грци, Скити и Бактријанци су основали државе на граничним подручјима индијског потконтинента, као и Јуеџи (Јуехчи), народ који је побегао из Сјонгнуа (Хсиунг-ну) на кинеској граници у данашњи Авганистан и Пакистан, где су основали Кушанско царство. Кушанско царство је лежало на Путу свиле који је повезивао древне културе и асимиловао индијске, персијске и грчко-римске уметничке стилове и произвео велика будистичка уметничка дела која су утицала на верску уметност у Кини и Јапану.

Године 320. н.е. принц по имену Чандрагупта (није у сродству са оснивачем династије Маурја) основао је нову династију. Он је обезбедио власт у долини Ганг комбинацијом рата и брачног савеза са принцезом важног клана и крунисао се за краља краљева у Паталипутри (сада Патна, такође престоница династије Маурја). Његов син и наследник Самудрагупта (вл. 335–376 н.е.) борио се да обезбеди послушност већине региона северне Индије и јужно до висоравни Декан. Његов син је био Чандрагупта II (вл. 376–415 н.е.), чија је владавина била врхунац династије Гупта. Његов син, Кумарагупта I (вл. 416–454. н.е.), био је последњи велики владар династије и морао је да се суочи са првим из друге серије варварских освајача, званим Хуни у Индији, централноазијски народ познат као Бели Хуни у Византијском царству. Они су били међу великим таласом Турко-Монгола који су у то време нападали Азију и Европу. Први талас Хуна прешао је Хиндукуш да би извршио напад на равнице Индије, ослабивши моћ Гупта и смањивши њену контролу над провинцијама. Још један талас освајача Хуна који почиње око 500. н.е. задао је смртни ударац Царству Гупта, које је потпуно нестало до 550. н.е.

Индија је напредовала под Гуптама. Пољопривреда је напредовала, производећи велики број основних и новчаних усева. Многи занатлије, организовани у цехове, бавили су се својим занатима у градовима. Држава је примала приходе првенствено од опорезивања пољопривредних производа; такође је опорезовала трговину и поседовала је све операције са сољу и минералима и нека индустријска предузећа. Трговина се углавном одвијала у кованицама које је исковала влада. Имена владара на новчићима Гупта корисна су за утврђивање датума њихове владавине.

Са процватом економије, монарси Гупта су дали своју подршку хиндуистичким, будистичким и џаинистичким религијама. Верска уметност и архитектура су напредовали, а хиндуистички храм се појавио као класична архитектонска форма Индије. Неки храмови су били посвећени одређеном божанству: Вишну, Шива и богиња мајка су били најпопуларнији. Гупта ера је такође била врхунац пећинског сликарства и архитектуре. Пећински храмови посвећени хиндуизму и будизму у Ајанти и Елори опстају са скулптурама и фрескама религиозних и лаичких личности које одражавају моду Гупта двора. Гупта бронзане и камене скулптуре су најлепше у Индији и постале су узори за уметнике широм југоисточне Азије, посебно у Камбоџи, Суматри и Јави.

Гупти су, међутим, били мање успешни од Маурјана у два важна аспекта. Територијално, царство Гупта није контролисало јужну Индију, нити је контролисало кључни северозападни регион, одакле су сви рани освајачи ушли у Индију. Нити је успело да успостави централизован систем власти, као што су то успели Маурјевци. Морали су се задовољити феудалним односом са регионалним владарима свог царства, осим централне регије Магада, којом су директно владали. Ипак, рана династија Гупта је политички важна јер је ујединила већи део Индије, која је била подељена више од пет векова од пада Маурјанског царства. Културно је важна јер је постака класично доба Индије и успоставила стандард у култури и уметности које су касније ере тражиле за инспирацију и опонашање.

ИЗВОР: Encyclopedia of World History, Volume I The Ancient World Prehistoric Eras to 600 c.e., (2008), 177