НИКАРАГВА

• Главни град: Манагва
• Језици: 95,11% шпански (званични), 3,38% мискито и 1,51% остали
• Етничке групе: 69% местици, 17% белци, 9% црнци и 5% домородачки народи
• Облик владавине: унитарна доминантнопартијска председничка република
• Површина: 130.375 km²
• Број становника: 6.486.201 (2019.)

 

Верска демографија

Према попису из 2005. године (најновији доступни), који је спровео никарагвански институт за статистику и попис, 59% становништва су католици, а 22% евангелички протестанти, укључујући пентикосталце, меноните, моравске лутеране и баптисте. Према истраживању које је у јулу 2019. спровела компанија Борхе и сарадници, проценат евангелистичких протестаната расте, а проценат католика опада. Борхе и сарадници открили су да католици чине 43% становништва, евангелистички протестанти 41%, а верници без припадности 14%. Према истраживању Борхеа, групе које заједно чине мање од 2% становништва укључују Јеховине сведоке, Цркву Исуса Христа, Моравску лутеранску цркву, Јевреје, муслимане и невернике.

Моравска лутеранска црква је углавном концентрисана у аутономним регионима северне и јужне обале Кариба. Већина њених чланова је аутохтоног или афро-карипског порекла.

• Према процени сајта joshuaproject.net у 2021. години било је: 96,2% хришћана, 2,1% нерелигиозних и 1,6% етничких религија.
• Према процени Латинобарометра из 2020. године било је: 44,9% католика, 34,2% евангелиста, 13,7% без религије, 3,4% пентикосталаца, 1% верника без припадности, 0,6% баптиста, 0,6% Јеховиних сведока, 0,6% мормона, 0,5% адвентиста и 0,5% осталих.
• Према процени Истраживачког центра Пју у 2020. години било је: 85,3% хришћана, 13% нерелигиозних, 1,4% народних религија и 0,3% осталих.
• Према процени Удружења архивских података о религији у 2020. години било је: 95,05% хришћана (77,74% католика, 27,25% протестаната и 0,58% хришћана без деноминације), 2,61% нерелигиозних (2,57% агностика и 0,04% атеиста), 1,46% спиритиста и 0,88% осталих.
• Према процени ПРОЛАДЕС-а у 2010. години било је: 55% католика, 21,6% англиканаца, 14,7% без религије, 4% осталих протестаната, 1,6% мораваца, 0,9% Јеховиних сведока и 2,2% осталих.

Правни оквир

Устав забрањује дискриминацију на основу вере. Он предвиђа слободу веровања, религије и богослужења, и наводи да нико „неће бити обавезан мерама принуде да се изјасни о својој идеологији или уверењима“. Устав каже да нема званичне религије; међутим, закон поверава акционим групама на нивоу заједнице које контролишу влада, познатим као Породични одбори, одговорност за промовисање „хришћанских вредности“ на нивоу заједнице.

Услови за регистрацију верских група – осим за Католичку цркву, која има конкордат са владом – слични су онима за невладине организације. За регистрацију је потребна пријава, статут и именовање службеника. Народна скупштина мора да одобри захтев групе за регистрацију или правни статус. Након одобрења, група се мора регистровати у Министарству унутрашњих послова као удружење или невладина организација, што јој омогућава да преузима законске обавезе, склапа уговоре и користи пореска и царинска ослобођења. Након регистрације, верске групе подлежу истим прописима као и друге невладине организације или удружења, без обзира на њихову верску природу. Католичка црква није обавезна да се региструје као верска група јер њено присуство у земљи претходи закону; међутим, влада захтева да се региструју организације посвећене добротворним акцијама или другом социјалном раду које су повезане са Католичком црквом.

Према закону из 2020. године, организације и лица која примају средства страног порекла не смеју да учествују у унутрашњој политици. Ако влада утврди да неко лице или ентитет крши закон, то лице или ентитет би могли бити кажњени новчано, затворени или замрзнути или конфисковани. Закон искључује акредитоване верске организације из обавезе да се региструју у Министарству унутрашњих послова. По закону, они који примају изузеће не могу учествовати у активностима које би се мешале у послове земље.

Прописи Министарства просвете за основно школско образовање утврђују да образовни циљеви и наставни план и програм за ученике и наставнике основних школа прате владине „хришћанске, социјалистичке и солидарне” принципе. Владина политика хуманог развоја 2021-26 признаје праксу верских активности као део културне традиције земље. Закон утврђује образовање у земљи као секуларно, али признаје право приватних школа да буду верски оријентисане.

Пре него што Министарство унутрашњих послова одобри улазак у земљу, мисионари морају да прибаве визе за верске раднике и пруже информације о природи свог мисионарског рада. Локална верска организација мора обезбедити документацију и затражити одобрење за путовање од Министарства унутрашњих послова седам дана пре доласка особе или верске групе у посету. Процес обично траје неколико недеља да се заврши.

---

2021 Report on International Religious Freedom: Nicaragua, https://www.state.gov/reports/2021-report-on-international-religious-freedom/nicaragua/