Археолошка култура најтипичнија за целу Месопотамију између око 5500 и око 4000 година пре нове ере позната је као Убаид, назив који потиче од Тел ал-Убаид, малог насеља на брежуљку западно од Ура у јужном делу Ирака. Ископани од стране Хенрија Хола (1919), Леонарда Вулија (1923–1924), Сетона Лојда и Пинхаса Делугаза (1937), то налазиште је дало најраније доказе о карактеристичном облику грнчарије. Период током којег се убаидска култура ширила по Месопотамији сведочило је успону првих села и првих знакова пољопривреде која се практиковала заједно са наводњавањем. Нека од тих села су се касније претворила у градове, познате по неким од најранијих примера монументалне архитектуре (Ериду, Урук). У северном делу Месопотамије, Убаид је заменио културу Халаф, чија је егзистенцијална економија била заснована на пољопривреди на сувој земљи. И на југу и на северу, убаидску културу карактерише присуство фигурица од печене глине, које најчешће представљају женске особе, неке осликане или са урезаним орнаментима, друге са главама гуштера. Привесци и печати печата такође су карактеристични за локалитете Убаида. Током периода Убаида, печати су дизајнирани у различитим облицима - змије, птице и животиње са људима. Овакви налази указују на велику друштвену стратификацију. Претпоставља се да се најраније елите у Месопотамији појављују током периода Убаида, највероватније поглавари сродничких група који су постали повезани са храмовима и дистрибуцијом жита из њихових житница. Одређени степен специјализације је такође видљив у култури Убаида, са заједницама сељака у централном региону Месопотамије, сточарима на северу и рибарима на обали Персијског залива. Једрење је вероватно измишљено током каснијег периода Убаида (4500–4000 п.н.е.), што објашњава ширење културе ван Месопотамије.
ИЗВОР: Great Events in Religion, An encyclopedia of pivotal events in religious history, Volume 1: Prehistory to AD 600, (2017), 10
0 $type={blogger}:
Постави коментар