Међу најтрајнијим достигнућима византијског цара Јустинијана I (527–565 н.е.) била је његова свеобухватна компилација и организација римског права. Цар је веровао да је закон од суштинске важности за безбедност царства као и војна моћ. Његово правно достигнуће (као и његов борилачки напор) био је покушај да се осигура моћ и наслеђе своје владавине.
Јустинијан је изабрао и променио комисију, која је укључивала Трибонијана, највећег правника тог дана, са задатком да организује прошле и садашње законе царства. Комисија је 529. завршила свој рад, Законик, који је уредио вековно царско законодавство, уклонивши оно што више није било потребно. Овај законик је ревидиран и ажуриран 534. Копије су биле дистрибуиране по целом царству, а на судовима царства важили су само закони који су у њему забележени. Након тога, Јустинијан је Трибонијану и његовој комисији поверио задатак састављања, уређивања и организовања прошлих правних одлука или коментара на законе. Ово дело, познато као Дигест, завршено је 533. Подељено је у 50 књига, по предметним насловима ради лакшег коришћења. Јустинијан је даље поверио Трибонијану издавање (534) званичног правног уџбеника, Института, за обуку правника. Ова три дела – заједно са четвртим делом који се састоји од Јустинијанових нових закона под називом Новеле (што значи нови закони) – сви написани на латинском, постали су познати као Корпус Јурис Цивилис, или Зборник грађанског права.
Овај рад је имао дубок утицај на будућу правну процедуру. Корпус је утицао на византијско право све до 1453. године, када је Византијско царство пало у руке Турака Османлија. Корпус је у великој мери утицао на Византију кроз каснију грчку правну компилацију познату као Базилика (девети век). На Западу је римско право смањено преласком на германску власт током раног средњег века. У 11. веку, међутим, правни научници на Универзитету у Болоњи у Италији оживели су проучавање Јустинијановог Корпуса. У 12. веку ова студија је навела Грацијана, болоњског монаха, да створи систематску организацију канонског права (црквених закона) под називом Декретум. Ова студија је такође покренула секуларни правни развој у западној Европи. Јустинијанов законик још увек снажно утиче на многе европске правне системе.
ИЗВОР: Encyclopedia of World History, Volume I The Ancient World Prehistoric Eras to 600 c.e., (2008), 91
0 $type={blogger}:
Постави коментар