Дарије I

Дарије I (око 550–486 п.н.е.), персијски владар

Дарије I, или Дарије Велики, консолидовао је Персијско царство које је основао Кир II. О Дарију знамо више него о било ком другом краљу Персијског царства пошто имамо два главна књижевна извора о његовом животу. Први је натпис у Бехистуну у данашњем Ирану који је Дарије уклесао у планинску стену високо изнад једног од кључних трговачких путева од Месопотамије до иранске високе висоравни. Описује како је у раним годинама Даријеве владавине поново успоставио царство након побуна након смрти Камбиза II. Други извор су Историје Херодота из Халикарнаса (око 480– око 429. п.н.е.), Грка који је писао описујући ширење Персијског царства од Кира до Ксеркса I.

Дарије је рођен око 550. п.н.е., син Хистаспе, који је касније био сатрап Партије. Наше прво помињање Дарија је као официра у египатској окупационој војсци Камбиза II. Након Камбизове смрти почетком 522. п.н.е. Дарије је отишао право у Медију да изнесе своје право на престо преко заједничког пра-прадеде са Камбизом, Ахемена. У јесен 522. п.н.е. Дарије, са шест завереника, убио је узурпатора Гаумату, а да би учврстио своју тврдњу убрзо је потом оженио две Кирове ћерке и једну од његових унука, поред тога што је узео још три жене.

Међутим, Даријева тврдња није била лако прихваћена и широм царства владали су немири. У бехистунском натпису Дарије говори о побунама у више од половине сатрапија царства, укључујући и највећи град тог времена — Вавилон. За разлику од Кира који је дочекан готово као спасилац Вавилона, на Даријеаје другачије гледано и покорио је Вавилон тек након опсаде и казне погубљењем 3.000 преживелих водећих грађана. Чак и тада се догодила друга побуна у Вавилону неколико година касније. Требало је до децембра 521. п.н.е. да све побуне у другим деловима царства буду угашене, и још неколико година пре него што је царство било потпуно у миру.

Иако је Дарије био успешан у војном смислу, његово највеће достигнуће било је стварање ефикасне управе за царство. Према Херодоту, чим је успостављен мир, Дарије је успоставио 20 сатрапија, односно административних округа. У свакој од сатрапија успоставио је пореске системе и услове за регрутацију за своје војске. Такође је изградио системе краљевских путева и поставио дуж њих места где су се могли наћи промена коња, храна и преноћиште за оне који се крећу по царству. Са тако пространом империјом, сатрапи задужени за сваку сатрапију морали су да делују са значајним степеном независности од централне владе. Међутим, та независност је имала потенцијал да угрози цареву контролу, па је Дарије успоставио систем инспектора познатих као „краљеве очи“ чији је посао био да провере ефикасност и лојалност сатрапа. Побољшани систем путева и изградња масивних војних житница омогућили су постојање велике војске и војсци да се релативно лако креће по царству. Поред тога, Дарије је изградио канал, завршен 498. п.н.е, који је повезивао Нил са Црвеним морем, а тиме и Персијским заливом, што је омогућило да се трговина бродовима одвија широм царства.

Градња путева користила је и трговини и грађевинским пројектима јер су се материјали лакше довозили из удаљених делова царства до места изградње. Дворски градови изграђени су у Сузи и у Персеполису, новој престоници Персије, а изградња оба је вероватно имала користи од повећаног приступа материјалима из других делова царства. Чак и данас рушевине Персепоља сугеришу нешто од његове некадашње славе као церемонијалне престонице царства. Сваког пролећа најважнији обред, Новогодишња церемонија, одржавао се у Персеполису, а годишњу почаст примали су амбасадори који су представљали све делове царства.

Дарије је следио Киров пример са верском политиком толерантном према широком спектру богова. На пример, септембра 518. п.н.е. Дарије је посетио Египат, а египатски натписи бележе како је давао драгоцене поклоне кључним храмовима и одавао почаст многим најважнијим боговима. Слично томе, имамо доказе о томе да је приносио жртве вавилонским и еламитским боговима и грчком богу Аполону, који је, као бог мудрости, узет као грчки пандан персијског високог бога Ахурамазде. Његову верску политику такође илуструје случај Јевреја којима је Кир обећао средства за обнову храма у Јерусалиму. Противљење Самарићана је то спречило, а Библија бележи како су Јевреји молили Дарија да прегледа архиве палате како би пронашао Киров оригинални декрет и на тај начин доказали легитимност свог пројекта. Дарије је пронашао декрет и дао своју дозволу за реконструкцију јерусалимског храма, започету 515. п.н.е.

Године 499. п.н.е. грчки градови у Малој Азији су се побунили и Персијанцима је требало пет година да поврате контролу над регионом. Године 490. п.н.е. Дарије је послао још једну експедицију, овог пута против европског дела грчког говорног подручја. Персијанци су заузели неколико грчких острва, а затим се искрцали у Маратону, неколико миља од Атине. Чувена Маратонска битка, иако су је Грци славили као своју победу, није била потпуна јер су од тог времена Персијанци контролисали Егејско море и поставили ово као своју најзападнију границу. У новембру 486. п.н.е. Дарије је умро у 64. години. Почевши од лабавог скупа провинција, створио је снажно и добро организовано царство које ће предати свом наследнику Ксерксу, најстаријем сину своје прве жене.

ИЗВОР: Encyclopedia of World History, Volume I The Ancient World Prehistoric Eras to 600 c.e., (2008), 108-109