Камбиз II

Камбиз II (око 560–522 п.н.е.), персијски владар

Камбиз II је био најстарији син Кира II, оснивача Ахеменидског (или Персијског) царства, чији је отац био Камбиз I. Тачан датум његовог рођења није познат, али се процењује да је рођен око 560. п.н.е., а грчки писац Херодот из Халикарнаса је записао да је био најстарији син Касандане, кћери Фарнаспове, такође члана владарске породице Ахеменида. Кир је преузео контролу над Вавилонијом 539. п.н.е. и вратио се у Екбатану, једну од краљевских престоница, оставивши свог сина Камбиза за свог представника. Камбиз је своје седиште направио у Сипару, граду северно од града Вавилона. Међутим, пратећи политику свог оца, активно је учествовао у пролећним новогодишњим свечаностима које су се одржавале у Вавилону. У току осам година, у име свог оца, Камбиз је имао контролу над подручјем Вавилоније, а докази које имамо сугеришу да је принц напорно радио на својим рутинским дужностима.

Године 530. п.н.е. његов отац Кир је кренуо да решава проблеме на североисточној граници свог царства и, по персијском обичају, именовао Камбиза за свог регента, дајући му истовремено дозволу да се назива краљем Вавилона. Вест о очевој смрти у акцији стигла је до Камбиза у Вавилонији у септембру 530. п.н.е., и он је преузео пуну титулу краљ Вавилона, краљ Земље, и по локалном обичају оженио своје две сестре, Атосу и Роксану.

Најзначајнији догађај Камбизове владавине била је његова инвазија на Египат, која је почела неколико година након његовог ступања на престо. Највероватније пре него што је напустио Персију ради инвазије, Камбиз је тихо убио свог брата, различито званог Бардија или Смердис, као мера предострожности да не води побуну у краљевом одсуству. Камбиз је прешао Синајску пустињу, прву линију одбране Египта, и сусрео се са египатском војском под командом Псамтика III, у Пелузијуму. Битка је ишла на персијски начин не само због издаје Поликрата са Самоса, чију је морнарицу Псамтик погрешно мислио да је обезбедио, али који се на дан борбе борио за Камбиза. Хелиополис (место данашњег Каира) је убрзо након тога заузет опсадом, Псамтик је побегао преко реке у Мемфис, који је почетком 525. п.н.е. такође је заузет, а Камбиз је проглашен за новог фараона.

Годину дана касније Камбиз је кренуо на југ низ Нил и заузео Тебу. Одатле је размишљао о инвазији на Етиопију, али је одлучио да се заустави на граници, Етиопија постаје вазална држава. Постоји много дебата о томе како се Камбиз понашао према религији Египћана. Херодот тврди да је починио разне злочине и да је то било због Камбизовог лудила. Међутим, не слажу се сви са Херодотом, а врло је могуће да је оно што Херодот бележи пропаганда против Камбиза након ступања на престо Дарија I 522. п.н.е.

У пролеће 522. п.н.е. човек по имену Гаумата, који је тврдио да је Камбизов брат Бардија, заузео је престо Ахеменида. Камбиз је започео путовање назад у Персију да би се обрачунао са узурпатором, али је умро рано на путовању. Још увек се расправља о томе да ли је његова смрт била самоубиство или случајно тровање након ране мачем.

ИЗВОР: Encyclopedia of World History, Volume I The Ancient World Prehistoric Eras to 600 c.e., (2008), 66-67