Кир II

Кир II (око 600–530 п.н.е.), персијски владар

Кир II, такође зван Кир Велики, био је оснивач Персијског царства (539-331. п.н.е.). Рођен око 600. п.н.е. Кир II је био син Камбиза I, унук Кира I и праунук Ахемена, од кога су владари Персијског царства узимали име Ахемениди, или Ахемени. У време Кировог ступања на престо 559. п.н.е., Персија је била само мала племенска држава у свету којим су владале тада доминантне силе Медије, Лидије, Халдеје и Египта. Од њих, Међани су, као и Персијанци, били иранске крви и језика и ушли су на високу иранску висораван око 1.000 или више година раније.

У првој половини шестог века п.н.е. персијска племена су била вазали Медијаца, а Кир је био син из брака свог оца Персијанца са ћерком медијског краља Астијага. Када је Кир ступио на престо, његов деда Астијаг је још увек био краљ Медије. Године 550. п.н.е. Астијаг, забринут да његов унук кује заверу са његовим непријатељем Набонидом из Вавилона, позвао је Кира у своју престоницу Екбатану да добије објашњење. Кир је одбио да дође, а то је довело до рата између Медије и Персије који се завршио победом Персијанаца и Кир је постао краљ и Миђана и Персијанаца.

Са освајањем Медије, Кир је започео десетогодишњу кампању која ће створити највеће царство које је свет познавао. Прво се ухватио у коштац са Крезом, баснословно богатим краљем Лидије, а 547. п.н.е. победио га је у бици код Птјерума. Са освојеном Лидијом, брзо је победио грчке градове-државе Јоније, и цела Мала Азија је дошла под његову власт. Сада је окренуо поглед на исток и освојио Партију и Арију у источном Ирану, Согдијце и Бактрију у Туркистану и Авганистану, па чак и западне ивице Индије. Персијско царство се простирало 3000 миља од истока ка западу, али још није обухватало културно и материјално богате области Вавилоније и Египта. Египат је био остављен његовом сину да га освоји, али Вавилон је био спреман за новог владара, а већ је било све више оних који су желели да виде персијску власт у Вавилону.

Делимично је то било због незадовољства краљевима који су у то време владали, Набонидом, који је био одсутан из Вавилона 10 година, и његовим сином регентом Валтазаром, о коме се говори у књизи Данила у Библији. Једнако је важан био и просвећени начин на који се Кир опходио према државама које је освојио. За разлику од вавилонских краљева освајача, а пре њих асирских краљева, Кир се потрудио да придобије добру вољу својих нових поданика, а не да их уплаши. Себе је представљао као ослободиоца, са милосрђем се односио према затвореницима, остављајући нетакнутим локалне обичаје и охрабрујући постојеће религије. Кир је напао Вавилон у јесен 539. п.н.е. Валтазар је распоредио своје трупе дуж Тигра, али је био бројчано надвладан чак и пре него што је Губару, гувернер вавилонске провинције Гутијум, пребегао Персијанцима. После похода који је трајао мање од месец дана, Кир је 12. октобра ушао у Вавилон без битке. Од тог дана надаље се према становницима односио са великим поштовањем, обезбеђујући да се друштво брзо врати нормалном животу и да богови који су одведени у град на чување током освајања буду враћени у своја светилишта у градовима Вавилоније.

Кир је записао своја освајања и начин на који се опходио према људима поражених градова клинастим писмом на глиненим или каменим цилиндрима. Они су се могли превући преко влажне глине да би се створили отисци, који су се, када се осуше, слали као писма или декрети. Један такав цилиндар, који се данас чува у Британском музеју у Лондону, даје нам увид у Кирово царство; ту стоји: „Ја сам Кир, краљ света, велики краљ, законити краљ, краљ Вавилона, краљ Сумера и Акада, краљ четири краја земље, син Камбизов, велики краљ, краљ Аншана, унук Кира, великог краља, краља Аншана, потомка Теиспеса, великог краља, краља Аншана, из породице која је увек вршила краљевску власт, чију владавину Бел и Набу (богови) воле, кога желе као краља да задовољи њихова срца. ”

Касније, на истом цилиндру, Кир проглашава слободу коју нуди заробљеницима. Неки од тих заробљеника су Јевреји које су Вавилонци Навуходоносора II заробили 587. п.н.е. и раније 597. п.н.е.. У библијској књизи Јездриној читамо да је Кир у првој години владавине у Вавилону објавио Јеврејима да „иду и сазидају кућу Богу у Јерусалиму“, и да би им то олакшао вратио им је злато и сребро које је Навуходоносор узео из јерусалимског храма.

Након успешног освајања, Кир је остао у Вавилону око годину дана, а затим се вратио у град Екбатану, древну престоницу Медије. Међутим, немамо скоро никакав запис о Кировим поступцима између тада и његове смрти. Године 530. п.н.е. Кир је оставио свог сина Камбиза као регента у Вавилону и лично је кренуо да се бави проблемом на својој далекој североисточној граници. Кампања је почела добро, али је Кир био намамљен дубоко у непријатељску територију и тамо је смртно рањен. Његово тело је пронашао Камбиз II и ставио га у гробницу у главном граду Персије, Пасаргадаму, 50 миља северно од Шираза у данашњем Ирану, где се и данас може видети.

ИЗВОР: Encyclopedia of World History, Volume I The Ancient World Prehistoric Eras to 600 c.e., (2008), 103-104