Фројд, Сигмунд (1856–1939)

Фројд, Сигмунд (1856–1939), доктор који је основао психоанализу

Фројд је одрастао у јеврејској заједници Беча, Аустрија. Обучен као лекар, заинтересовао се за људе који су се необично понашали. Током рада са својим пацијентима, развио је утицајне идеје о подсвесним и несвесним нагонима и жељама људских бића. Он је применио ове идеје на многе области људског живота, укључујући религију.

Фројд је сугерисао да религија почиње од групног осећања кривице. У праисторији отац је био глава хорде. Све жене је задржао за себе. Једног дана у фрустрацији његови синови су се удружили и убили га. Њихова кривица је била одговорна за стварање религије.

Нико више не верује у ову причу. Ипак, многи људи се слажу са Фројдом када он види митове као израз психолошке стварности.

Фројд је писао и о ритуалима. Назвао их је „колективним неурозама“. Као што неуротични људи обављају бесмислене радње које се понављају, религиозни људи изводе ритуале. Јасно је да је сам Фројд имао мало интереса за религију. Био је уверен да када људска бића оставе детињство своје расе иза себе, илузија религије ће нестати као фатаморгана.

Фројдове идеје имале су велики утицај на мисао 20. века. Али пред крај века многи су критиковали психоанализу као „псеудонауку“.

ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 159-160

Фројд око 1921. године