Централни ритуал хришћанства; позната и као Вечера Господња или Свето Причешће. Назив „Евхаристија“ потиче од грчког глагола „захвалити“, из традиционалне молитве свештеника у обављању обреда.
Исус је успоставио Евхаристију током свог последњег оброка са својим ученицима. Разделио им је хлеб и вино и замолио их да учине исто у сећање на њега. Хришћани следе ова упутства на различите начине. У православљу и римокатолицизму, Евхаристија је централна тачка редовног богослужења: Свете литургије, односно мисе. Анабаптистичке цркве — менонити, Амиши и Браћа — славе је само два пута годишње у контексту заједничког оброка. Не користе све цркве вино, а неке користе специјално направљене облатне уместо хлеба. Током средњег века постао је обичај да римокатолички лаици једу само хлеб; вино је било резервисано за свештенике. У православним црквама хлеб и вино се узимају заједно.
Хришћани су се такође разилазили око тога шта значи Евхаристија – заиста, борили су се око тога. На пример, римокатолици верују да хлеб и вино заправо постају Исусово тело и крв. Многи протестанти верују да су они само симболи.
ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 138
0 $type={blogger}:
Постави коментар