Име тројице апостола у хришћанству, као и назив књиге у Новом завету. На грчком је име Јаковос, варијанта јеврејског имена Јакоб. Научници расправљају да ли је Јаков који је написао књигу Новог завета један од апостола или је ипак друга особа са истим именом.
АПОСТОЛИ ПО ИМЕНУ ЈАКОВ
Три хришћанска апостола су се звала Јаков. Двојица од њих су такође били Исусови ученици; односно пратили су га за живота. Трећи се генерално назива Исусовим братом.
Од двојице ученика много је познатији Јаков, Зеведејев син. У синоптичким Јеванђељима (Матеј, Марко и Лука) он је, заједно са својим братом Јованом и Симоном, касније преименованим у Петар, припадао најужем кругу Исусових ученика. Између осталог, ова тројица су били сведоци Исусовог преображења. Јаков и његов брат су једном наљутили друге ученике тражећи да седну са Исусове десне и леве стране када се врати у слави. Дела апостолска бележе да је Ирод (не Ирод у причама о Исусовом рођењу) дао Јакова убити мачем. Не дају више детаља. Према шпанској легенди, Јаковљеве мошти су однете у Шпанију. Тамо је 813. н.е. откривена његова гробница. Ово место, Сантјаго (Свети Јаков) де Компостела, послужило је као инспирација хришћанским снагама које су желеле да поново освоје Шпанију. Такође је била главно одредиште за хришћанске ходочаснике. Заиста, током средњег века ходочашће у Компостелу стајало је у рангу само иза ходочашћа у Јерусалим и Рим. Хришћанска црква се сећа овог Јакова 25. јула.
Други Исусов ученик звао се Јаков, Алфејев син. Иако се његово име појављује на списку Исусових ученика, о њему се не причају никакве приче. Католичка црква га се сећа 1. маја, православне цркве 9. октобра.
Много важнији за успостављање хришћанства био је трећи Јаков, назван Исусов брат. Многи научници сматрају да је он заправо био Исусов брат. Међутим, према предањима, Марија, Исусова мајка, увек је остала девица. Заиста, неки древни хришћански учитељи су сугерисали да је овај Јаков био или Исусов полубрат или његов рођак. Јаков је био вођа првих хришћана у Јерусалиму. Сматран је апостолом. Библија му даје кључну улогу у разговорима са апостолом Павлом о преобраћеним незнабошцима. Јаков се сложио да иако би јеврејски хришћани требало да наставе да поштују Тору, преобраћеници из нејевреја то нису морали. Касније је овај Јаков постао познат као Јаков Праведни због своје привржености Тори. Јеврејски историчар Јосиф Флавије (око 37.–100 н.е.) бележи да је био каменован до смрти. Хришћанска црква га се сећа 1. маја.
ЈАКОВЉЕВА ПОСЛАНИЦА
Осим што је име тројице апостола, Јаков је и име Посланице, или писма, у Новом завету. Насловљена је онако како је Јаков написао на „Дванаест племена у расејању“. Хришћани обично тумаче ову фразу као целу хришћанску цркву. Међутим, много тога што Јаков учи компатибилно је са јудаизмом. Многи савремени научници сумњају да је апостол написао Јаковљеву посланицу.
Књига садржи много моралних савета. Посебно подстиче људе да буду опрезни у погледу онога што говоре. Још више пажње посвећује питањима богатства и сиромаштва. Упозорава хришћане да не фаворизују богате у односу на сиромашне. Такође говори богатима да се понашају исправно у својим пословним односима и да користе своје богатство за бригу о онима којима је потребна.
Јаков је вероватно најпознатији по својим запажањима о вери и делима. Апостол Павле је написао да се хришћани спасавају вером без дела Торе. Јаков подстиче хришћане да не напуштају оно што он назива „краљевском Тором“: „Љуби ближњега свога као самога себе“. За разлику од Павла, ова књига учи да се „човек оправдава делима, а не само вером“. Многа његова учења одражавају Исусова учења у синоптичким јеванђељима, на пример, Проповед на гори (Матеј 5–7).
ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 229-230
0 $type={blogger}:
Постави коментар