Град у старој Грчкој близу Атине који је био домаћин најпознатијих мистерија античког света. Елеусинске мистерије су се славиле у јесен током наших месеци септембра и октобра. Првобитно су само Атињани могли да учествују. Касније су сви Грци били примљени у мистерије, а касније и људи широм Римског царства.
На почетку мистерија, учесници би се окупили у Атини на скупштини. Затим би се окупали у мору и постили три дана. После тога би у поворци кренули од Атине до Елеусине. На предњем делу поворке била је слика бога Јакхоса. Нико не зна тачно шта се догађало када би учесници стигли у Елеусину, али су учесници морали да дају лозинку за улазак у дворану мистерија и провели би целу ноћ у дворани. Пред крај ноћи примили би неку врсту откровења. Учешће у мистеријама требало је да људима пружи бољи загробни живот.
Мистерије Елеусине имале су неку везу са причом о Деметри и њеној ћерки Кори или Персефони. Када је бог подземља, Хад, отео Персефону, њена мајка Деметра, богиња усева, отишла је у жалост, а биљке на земљи су умрле. На крају је Деметра пронашла своју ћерку у подземном свету и преговарала о њеном ослобађању. Али пошто је Персефона појела неколико семенки нара, могла је да проведе само шест месеци у години на земљи, када је биљни свет цветао; током осталих шест месеци, када је Кора била у подземљу, биљке би умрле. Као резултат тога, већина научника повезује Кору са сезонским растом вегетације. У ствари, древне гласине сугеришу да је откровење у Елеусини имало везе са класјем.
У сваком случају, почетком 390-их година нове ере римски цар Теодосије, хришћанин, забранио је мистерије. 395. освајачи су опљачкали Елеусину. Мистерије су заувек нестале.
ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 133
0 $type={blogger}:
Постави коментар