Ева

Од јеврејског Хава, можда у вези са речју за „живети“; име мајке свих људских бића у јудаизму и у религијама које је инспирисао. У Библији Ева се појављује у другом и трећем поглављу Постања. Тамо је створена од Адамовог ребра као сапутница за њега. Она је та која прва слуша змију и крши Божију заповест да се не једе са дрвета знања. За казну, она мора да рађа децу у боловима.

Древни хришћани су понекад гледали на Марију, Исусову мајку, као на другу Еву, баш као што су гледали на Исуса као на другог Адама. Они су такође оправдавали подређени положај жена подсећањем да је Ева створена од Адама и да га је увела у грех (видети 1. Тимотеју 2.11–15).

Други древни религиозни комплекс, гностицизам, другачије је користио лик Еве. Гностици су често мењали односе у јеврејским причама. То се дешава са Евом, на пример, у древној књизи „О пореклу света“. (Кодекси Наг Хамадија 2.5). У тој књизи Адам је беживотна креација зла, мрачних полубогова. Ева је представник из света светлости и живота. Она види Адама, сажаљева га, даје му живот, поучава га и поставља темељ за будуће спасење.

ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 139