Шеријат

Арапска реч која значи пут; у исламу Божији откривени закон за људска бића. Ислам сматра да Бог, као творац, жели да људска бића живе на одређене начине, и да је те начине открио људима. Тај откривени закон је познат као шеријат. Разликује се од фикха, људских покушаја да се формулише Божији закон.

Бог је открио шеријат кроз два извора, Куран, Божије објаве посланику Мухамеду и хадиси, који говоре о томе шта је Посланик рекао и урадио, а који су пажљиво испитани како би се осигурала њихова тачност. Према овим изворима, постоје неке радње које Бог захтева од људских бића, а неке које Бог апсолутно забрањује. Остале радње спадају негде између, јер их је пожељно урадити, пожељније избегавати или неутралне.

Иако Куран и хадис садрже шеријат, људска бића их морају тумачити. У шиитском исламу правилно тумачење је повезано посебно са потомцима Посланика, шиитским имамима, а у пракси данас са верским ауторитетима познатим као ајтоласи. У сунитском исламу тумачење је посао правника. Ови правници настоје да прецизно одреде шта текстови значе. Они такође размишљају на основу аналогије, делимично зато што се данас јављају ситуације које се у Арабији нису могле предвидети у време коначног Божјег откривења. Појединачни правник може издати фетву, изјаву о томе шта закон захтева. Такво правно мишљење је поучно, али није обавезујуће. Више обавезујући је једногласни консензус правника. Ајет у Курану каже да се заједница верника никада неће сложити око грешке.

У идеалном случају, шеријат представља закон муслиманске државе. У пракси, већина муслиманских држава користи шеријат у неким областима, као што је лични закон, и доноси сопствене законе у другим областима, као што је кривично право. Последњих деценија муслиманске феминисткиње су тврдиле да многа традиционална правила која стављају жене у неповољнији положај нису шеријат, већ неправилна тумачења од стране прошлих правних научника. Фундаменталистички муслимани заузимају другачији став. Они осуђују секуларизам који око себе виде као напуштање Божијег откривења и заговарају примену шеријата у већини или свим сферама живота.

ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 418-419

Рукопис Ибн Ханбалових правних списа, 
настао октобра 879.

0 $type={blogger}:

Постави коментар