Афробразилске религије

Афроамерички култови спајају бројне културне и верске традиције. Они представљају наставак отмице и поробљавања милиона западноафричких племена и жена у Бразилу и на острвима Кариба од шеснаестог до краја деветнаестог века. Ова дуга и тешка епизода довела је у међусобни контакт различите погледе на свет и различите културе: хришћанство шпанских и португалских колонизатора, западноафричке племенске религије и нову религију спиритизма западног модерног доба. Резултат је религиозни синкретизам, какав се посебно налази у Бразилу. У области Кариба, међутим, налазимо сличне појаве, као у кубанској сантерији и хаићанском вудуу.

Од многоструких облика традиционалне афричке религиозности који се могу наћи у Бразилу, два су се развила са изузетном снагом: кандомбле и умбанда.

Кандомбле

Кандомбле је бразилска религијска манифестација афричког порекла која се највише проучава. Кандомбле потиче из народа Јоруба у Нигерији. Реч „кандомбле“ вероватно потиче од три коренске речи кан („конопац“), дом („избацити“) и бла („везати“), које припадају језичкој групи Адша-Еве (Краљевство Дахомеј), и можда нуде симболичан опис култне праксе, или може једноставно значити 'место за плес.' У религији Јоруба, свет земље (аије) се схвата као одраз света божанстава (орун). Да би се постигло хармонично стање, особе морају да имају реципрочан однос са својим личним божанством, својим ориша. Реч ориша долази из језика Јоруба и значи „копија.“ Орикса имају веома људске особине: пуше цигаре, пију алкохолна пића од шећерне трске, воле светлу, разнобојну одећу, захтевају своју омиљену храну и препознатљиви су по различитим карактерним особинама. Само када особа своме личном ориши поклони одговарајућу храну и поштује све њене наредбе и забране, може од ње добити магичне моћи (аше). Операција и активност ориша је обезбеђена само у овом основном међусобном односу. Само њихово постојање зависи од ритуалног поштовања људских бића. У богослужењу, сваки ориша има лични бубањ, личне плесне кораке, личне песме и симболику боја.

Све ово заједно даје својеврсну магичну слику комплексне митологије Јоруба, са бројним легендама. Ориша се манифестује кроз транс. Сви афроамерички култови придају значај запоседнутости духовима. За вернике, ритуал транса пружа једину прилику да ступе у директан контакт са оришама.

Афроамеричке религије такође укључују хришћанске елементе, посебно у изједначавању хришћанских светаца и ориша. Осим тога, афрички робови су преузели хришћански календар.

Умбанда

Религија умбанда води порекло од западноафричког народа Банту, чији су рођаци настањени као робови на југоистоку Бразила. Уопштено говорећи, термин умбанда („Велики свештеник“) потиче од његовог Банту синонима, кимбанда. У Бразилу се култ Бантуа назива макумба, по дрвету под којим су Банту одржавали своје верске скупове. Макумба, дакле, у ужем смислу, означава саму богомољу, често приватни дом. Религија умбанда је чисти култ. Култни чинови и обреди обухватају и образују читав живот његових следбеника. Све је концентрисано на култни центар, који се зове тереиро. Умбанда има мало доктринарне доследности, а сваки култни центар и сваки високи свештеник (Паи-де-санто, „Отац свете ствари“) су релативно аутономни у датој области. Као резултат тога, култни чинови и ритуали се разликују од једног култног центра до другог.

Умбанда је основана поводом почетне урбанизације и индустријализације југоисточног Бразила крајем деветнаестог и почетком двадесетог века. За разлику од кандомблеа, умбанда се развијала као урбани феномен, управо у две метрополе, Рио де Жанеиру и Сао Паолу, које су забележиле највећи пораст становништва. Умбанда није стекла упориште на североистоку. Урбанизацијом Бразила дошло је до ширења учења европског спиритизма, који је уживао све већу популарност код „беле” средње класе. Спиритистички правац који је постао посебно популаран у Бразилу заснива се на учењу Алана Кардека (1804–1869). Реинкарнација, као и могућност комуникације између живих и мртвих, чине основне елементе и у спиритизму су од истог значаја као и у умбанди. Као и код кандомблеа, и овде се налазе хришћански елементи, а усвојен је и хришћански календар. Главни међу првим активистима умбанде били су ситни трговци, квалификовани радници и државни службеници. Данас се међу присталицама налазе новинари, инжењери, наставници, војна лица, адвокати и лекари. Резултат је склоност ка „избељивању“ и западњаштву афричких традиција путем спиритистичких утицаја. Тако је умбанда данас постала типичан феномен средње и више класе.

У Европи су афроамеричке религије, у својој разноликости, омиљена тема за све, од науке до књижевности и цртаних филмова. Бројни истраживачи, као што су Мирча Елијаде, историчар религије, и француски социолог Роже Бастид, бавили су се том темом. На сасвим другачији, осетљив и интуитиван начин, књижевни и етнопоетски радови Хуберта Фихтеа и Леоноре Мау тражили су европски приступ афроамеричким религијама.

ИЗВОР: The Brill Dictionary of Religion, Edited by Kocku von Stuckrad, Volume I, Leiden ∙ Boston, 2006, 38-41

Статуе ориша у води у парку 

Дикве до Тороро, Салвадор, Баија, Бразил