Религиозна симболика и значај воде. Вода је један од најбогатијих и најраспрострањенијих религиозних симбола. Као и већина симбола, може имати многа значења, а нису сва конзистентна: Вода може бити хаос, уништење, живот, чистоћа и поновно рођење.
Вода пре свега може представљати првобитни хаос пре него што је свет у потпуности добио облик: „У почетку“, каже нам прво поглавље Постања у Библији, „Земља је била без облика и празна ... и Дух Божији се кретао над водом.” У јапанској митологији, првобитни родитељи су се прво спустили на бескрајни океан и из њега је настало прво острво. Вода је сирови материјал, или безоблични контекст, из којег почиње право стварање. Повратак у воду, дакле, као и код ритуалног купања и крштења, може бити као повратак на почетак да би се, такорећи, могло поново кренути у живот свеж, као новонастали.
Пошто је безоблична и шири се да покрије све, вода такође може бити деструктивна. У Библији, Велика Звер у књизи Откровења изашла је из мора. Када је Бог желео да уништи оно што је направио, послао је велики потоп. У светској митологији могу се наћи многе приче о потопу. Али поплава није заиста крај. Приче такође садрже као опис спасењу из вода: Нојев ковчег, на пример, и велики хиндуистички мудрац Ману који је, помоћу моћи стечене молитвом и постом, успео да преживи универзални потоп и у облику велика рибе, спаси друга бића.
Тако живот може произаћи из воде, као на киши, велики дар неба. Вода је такође у материци, а то је и симбол рођења. Хришћански обред крштења, који се састоји од умивања или потапања у воду, представља ново рођење симболичним враћањем назад у материцу и исконски хаос да би се поново могло изићи чист и обновљен. Заиста, о води се нашироко говори као о извору бесмртности. Речено је да Река живота залива Рајски врт, а Куран говори о рајским рекама. Пророк Јеремија је Бога назвао „извором воде живе“, а књига Откровења каже да нови, небески Јерусалим садржи „реку воде живота, светлу као кристал“. Понсе де Леон је тражио Фонтану младости на Флориди, а потрага за еликсиром живота на бази воде била је главна компонента магије и алхемије свуда.
Вода такође прочишћава, као што је Нојев потоп прочистио свет, а обреди пречишћавања који укључују воду су веома чести. Након ритуалног или другог загађења, купање се препоручује као свети, али и практичан чин. Шинто свештеници се купају пре свете церемоније, а светилишта се често налазе поред прочишћавајућих вода брзог потока. У католичкој миси свештеник свечано пере руке.
Симболично, вода се често повезује са месецом због плиме и осеке, а са женама због њихових повезаних циклуса. У психологији се такође често узима да представља несвесно из којег произлазе снови и интуиције. Сматра се да је вода прожимајућа и тајанствена као и Бог, а пророк Исаија је предвидео време када ће Божја слава покрити Земљу, „као што воде покривају море“.
ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 473-474
0 $type={blogger}:
Постави коментар