Јеврејски израз за „учење“; најпоштованији део јеврејске Библије. Првих пет књига јеврејске Библије, за које се традиционално каже да их је написао Мојсије, познате су као Тора. Прва књига, Постање, говори о стварању света и животу Аврама и његових непосредних потомака у Ханану. Последње четири говоре о ослобађању народа Израела из ропства у Египту и њиховом лутању по пустињи. Мојсије је централна фигура последње четири књиге.
Тора је добила име јер садржи упутства о томе како живети. Најпознатија упутства су Десет заповести, које је Бог дао Мојсију на гори Синај. Све у свему, рабини идентификују 613 мицвота или заповести у Тори.
Ове заповести увек захтевају тумачење. На пример, када тачно почиње субота? Као резултат тога, рабинска традиција сматра да постоји усмена Тора, коју је такође примио Мојсије на гори Синај. Кодификована је у књигама познатим као Талмуд.
Тора која се користи у богослужењу исписана је руком на свицима пергамента. Драгоцени свици се чувају у синагоги у сандуку познатом као ковчег. У више литургијским скупштинама, свици Торе се уклањају и парадирају кроз скупштину када треба да се читају.
ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 453-454
0 $type={blogger}:
Постави коментар