Веровање да ће све душе, колико год биле грешне, на крају бити спасене. У оквиру протестантског хришћанства, ово схватање има свој први модерни институционални израз у 18. веку. Људи погођени либералним, рационалним ставовима просветитељства поново су се осврнули на традиционалне идеје и одлучили да је вечно проклетство у паклу неспојиво са волећим, очинским Богом. У Северној Америци, групе за богослужење су формирали они који су напустили друге цркве, или су били избачени из њих, због својих универзалистичких убеђења. Године 1790. основали су Универзалистичку америчку цркву у Филаделфији под вођством Осије Балуа (1771–1852). Ова деноминација је цветала у деловима Сједињених Држава у 19. веку, углавном у руралним областима, али је на крају опала. Године 1961. Универзалистичка црква се удружила са подједнако либералним Америчким унитаристичким удружењем да би формирала Унитаристичко универзалистичко удружење.
Термин универзализам се такође користи да се односи на опште уверење да постоји валидност у свим религијама, или да универзалном религиозном импулсу треба дати приоритет у односу на његове посебне изразе у нашем разумевању религије. Етички, то може значити да су потребе човечанства у целини, и обавезе према свим особама, важније од појединих нација или заједница.
ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 461
0 $type={blogger}:
Постави коментар