Трећи будистички сабор (247. п.н.е.)

Током владавине Ашоке Маурје (304–232 п.н.е.), најважнијег будистичког цара индијског краљевства Магада, пропагирање будистичке религије кроз ред монаха и монахиња било је прилично распрострањено. Тако је будизам посебно привукао велики број људи и укључио неке популарне култове. Ашокина политичка позиција била је толико јака да je санга (тј. будистичка верска заједница) поздравила његово активно интересовање, посебно пошто је он лично био верник. Али велика великодушност Ашоке за бикхуе изазвала је озбиљне проблеме унутар санге. Неки монаси, искористивши великодушност краља, игнорисали су Будину традицију о сиромаштву и просјачењу и нагомилали велико богатство. То је резултирало сазивањем Трећег сабора у царском граду Паталипутра (савремена Патна) током 17. године цареве владавине (247. пре Христа). Овај сабор чак и данас признају и теравада и махајана будистичке школе.

Тера Могалипута Тиса, председник сабора, предводио је рад и одабрао 1.000 монаха од 60.000 учесника за традиционално рецитовање Дарме (тј. Будиног учења) и светих текстова Винаје, које је трајало девет месеци. Према занимљивој будистичкој традицији, краљ Ашока је сањао сан у ноћи пре првог дана сабора, који су гатари протумачили као да ће велики подвижник додирнути његову десну руку. Када је председник Тера Могалипута додирнуо краљеву руку, службеници су се спремали да га убију, јер је то био злочин кажњив смрћу. Краљ их је, међутим, обуздао док је Тера Могалипута узео краљеву руку као знак да га прихвата као ученика.

Сам цар је испитивао монахе из бројних манастира о учењу Буде. Они који су имали оно што се сматрало погрешним ставовима били су разоткривени и одмах избачени из санге. На тај начин је санга очишћена од јеретика и монаха дисидента. Тера Могалипута Тиса, да би одбацио бројне јереси и осигурао да је Дарма чиста, саставио је књигу под називом Катавату („Тачка контроверзе“), сада пету од седам књига Абидама Питаке, последње од три питаке (“корпе” на језику пали) који чине Пали канон, свете списе теравада будизма. Ова књига се састоји од 23 поглавља и представља збирку расправа о спорним тачкама. Она даје оповргавање неправоверних ставова неких будистичких секти о разним питањима.

Ашока је такође подржао одлуке сабора едиктом: Едикт о расколу, са своје три познате верзије (тј. у Санчију, Сарнату и Косаму) прети монасима и монахињама протеривањем ако покушају да изазову нејединство у санги. Као будистички побожни верник, Ашока је био забринут за јединствено функционисање санге и издавањем овог едикта желео је да се зна да неће толерисати дисидентске елементе у санги. Наредио је да један примерак едикта остане у манастирима краљевства, а други да се објави, како би дотични званичници могли да знају његове жеље по том питању. Едикт је морао бити послат у све будистичке центре.

После сабора, Ашока је послао многе мисије у хеленистички свет. Њихова главна сврха је била да упознају земље које су посетили са политиком индијског краља и одлуком сабора, посебно Дармом. Изасланици су били активни у деловима три континента (тј. Западној Азији укључујући Сирију, Јужној Европи укључујући Македонију и Епир и Северној Африци укључујући Египат и Кирену), као и местима близу куће (тамилске земље у Јужној Индији, Цејлон, региони дуж падине Хималаја). Ашокине „Дарма мисије“ могу се упоредити са модерним мисијама добре воље, премештањем из области у област, обраћањем локалном становништву, разменом поклона и порука, и уопштено помагањем у стварању интересовања за идеје и народе будистичке Индије.

Будистичке мисије на Цејлону, Кашмиру и Гандари су биле успешне, што је допринело ширењу религије Дарме у тим земљама. Индијски амбасадори нису дуго боравили ни у једној земљи, осим можда (према Роберту Линсену и неким другим научницима) у птолемејском Египту, где је мала заједница монаха тераваде населила манастир у Александрији који је остао у употреби до времена хришћанског мислиоца Климента Александријског (2. век нове ере), који је знао за Буду и његову религију.

ИЗВОР: Great Events in Religion, An encyclopedia of pivotal events in religious history, Volume 1: Prehistory to AD 600, (2017), 101-102

Цар Ашока и Могалипута-Тиса на Трећем будистичком сабору.