Прве Истмијске игре (581. п.н.е.)

Истмијске игре одржавале су се сваке друге године на Коринтској превлаци у знак сећања на Посејдона, бога мора, и Меликерта, малог, младог бога мора. Основане око 581. пре нове ере, одигравале су се у Посејдоновом храму, који је саграђен почетком 7. века пре нове ере. Програм се састојао из три дела: коњске трке, атлетска такмичења и музичка такмичења.

Источно од града Коринта налазила се Истмија, сеоско светилиште у коме су се одржавале игре. Игре је тај град организовао као панхеленски фестивал. Игре су се наставиле без прекида све до 146. пре Христа када су Римљани опљачкали Коринт. Оне су оживљене након римског освајања, али њима је управљао Сикион, а не Коринт.

Према легенди, Истмијске игре су првобитно биле погребне игре у знак сећања на утапање Меликерта (познатог и као Палемон), Иновог сина (који се назива и Леукотеја). Наводно их је установио Сизиф, син Еола и Енарете, легендарни оснивач и краљ Коринта, наводно најлукавији од људи. Речено је да је Сизиф открио Меликертово мртво тело на Коринтској превлаци, где га је опрао и потом сахранио.

Алтернативни историјски наратив каже да је игре успоставио Тезеј, краљ Атине, или као почаст Посејдону или у знак сећања на његову победу над Синисом и Скироном (два легендарна разбојника). Кажу да је склопио договор са Коринћанима да сви Атињани посетиоци игара добију привилегију најистакнутијих места у првом реду (проедриа).

Истмијске игре одржавале су се у пролеће друге и четврте године сваке олимпијаде. Почињале су са тркама кочија и коња, које су биле најистакнутија такмичења, са Посејдоном као покровитељем.

Игре су биле отворене за све Грке осим за становнике Елиде, којима је било забрањено да шаљу такмичаре или свечане посланике.

Према Пиндару, традиција до 5. века пре нове ере била је да се победницима на Истмијским играма додељује селинонски венац (обично се преводи као „першун“, а у ствари је дивљи целер, Apium graveolens), који је био традиционални симбол погребних игара. Победници су такође могли бити почашћени статуом или одом. Поред ових почасти, у складу са законом приписаним Солону, град Атина је својим грађанима победницима додељивао награду од 100 драхми.

ИЗВОР: Great Events in Religion, An encyclopedia of pivotal events in religious history, Volume 1: Prehistory to AD 600, (2017), 70

Римљанин Фламинин проглашава слободу Грчкој 

од македонске превласти на Истмијским играма.