Првобитно су се Питијске игре, познате и као Делфске игре, одржавале сваких осам година. Организоване у част Аполона, састојале су се од једног музичког такмичења. Након Другог светог рата (449–448. п.н.е.) који је резултирао сукобом између Атине и Спарте током Првог Пелопонеског рата, Питијске игре су реорганизоване под окриљем амфиктионије (лига суседних држава у старој Грчкој), која је додала друга атлетска и уметничка такмичења. Игре, које су се одржавале сваке четири године крајем августа, биле су на другом месту по важности после Олимпијских игара. Награда је била круна од ловоровог листа исеченог у долини Темпе.
Према легенди, Аполон, бог лечења, поезије, уметности, лепоте и светлости, прогласио је почетак Игара у Делфима. То је учињено у знак сећања на његову победу над змајем Питоном, који је био чувар светиње.
Игре су настале као једно музичко такмичење под називом Китародско такмичење, у којем би такмичари певали химну Аполону уз пратњу китаре, инструмента сличног лири и за који се каже да га је Аполон фаворизовао.
Године 582. пре Христа, после Првог светог рата (595–585. пре Христа) који се водио између Делфског Амфиктонског савеза и града Кира у Фокиди, организација игара је поверена Амфиктионском савету, верској и политичкој конфедерацији коју су чинили представници 12 грчких држава. Савет је био задужен и за заштиту и очување светиње.
Од тада су се Питијске игре одржавале сваке четири године, увек годину дана пре Олимпијских игара, у трећој години сваке олимпијаде, крајем августа и почетком септембра. Трајале су пет узастопних дана. Првог дана Аполону је жртвовано неколико животиња. Потом је уследила реконструкција сукоба између Аполона и Питона. Затим су уследила четири дана гозбе.
Временом су игре знатно проширене. Игре су убрзо укључивале и друга уметничка такмичења као што су сликање, извођење флауте и лауте, поезија, плес и глума. Додата су и атлетска такмичења, укључујући трке кочија, рвање, бокс, трке, панкратион, стадион и петобој. Уметничка такмичења су се одвијала у позоришту у Делфима, које је примало 5.000 гледалаца, а подигнуто је даље уз брдо од Аполоновог храма. Атлетска такмичења су се одвијала на стадиону који се налазио на највишим падинама светилишта, иза Виа Сакра и позоришта, и могао је да прими 7.000 гледалаца.
Током Питијских игара, поштован је Свети Делфијски мир (хиромениа). Овај прекид сукоба је штитио учеснике и гледаоце и омогућио им да без ризика отпутују у Делфе и да се безбедно врате у своју домовину. Ако би се било који град упустио у сукоб током овог периода, тај град би био искључен из светиње. Његовим грађанима је било забрањено да учествују у играма и није им било дозвољено да траже савет од пророчишта.
Победник Питијских игара овенчан је ловоровим венцем, симболом Аполона, који су донети из долине Темпе, града који се налази у Тесалији у северној Грчкој.
Игре су окончане 394. године декретом римског цара Теодосија И (Flavius Theodosius Augustus, 347–395 нове ере) да би се помогао учвршћивање успона хришћанства у царству.
ИЗВОР: Great Events in Religion, An encyclopedia of pivotal events in religious history, Volume 1: Prehistory to AD 600, (2017), 69-70
0 $type={blogger}:
Постави коментар