Пунски ратови

Током 3. и 2. века пре нове ере вођена су три рата између Рима и Картагине. Придев „пунски“ који се користи да их опише потиче од латинске речи за Феничане, јер је Картагина била колонија Феничана из Тира (у данашњем Либану). Први рат (264–241. пре Христа) вођен је око острва Сицилије. Овладавши морем, Римљани су победили Картагину, а коначна победа је била резултат поморске битке код обала Сицилије. Као последица пораза, Картагињани су преместили војску у Шпанију како би отворили нова тржишта и организовали нову базу операција. Сукоб око града на источној обали Шпаније (Сагунтум) довео је до Другог рата (218–201 п.н.е.), током којег је картагињанска војска из Шпаније напала Италију преко Алпа, али није успела да настави победнички марш нападом на Рим. Велика римска војска је уништена у бици код Кане (216. пре Христа), али Картагињани још увек нису напали Рим. Нову картагињанску војску из Шпаније пресрели су Римљани, који су потом напали Шпанију (206. п.н.е.). Они су своју победу надовезали на напад са мора на Картагину, у северној Африци. Римска победа код Заме (201. пре Христа) запечатила је римски успех у Другом рату, чији је резултат био трансформација Шпаније у другу прекоморску провинцију, после Сицилије. Иако је знатно смањена у погледу економске и војне моћи, Картагина је успела да се опорави, а сукоб је поново отворен 149. пре Христа. Трећи рат (149–146. п.н.е.) био је много краћи и завршио се када су Римљани ставили град Картагину под опсаду, заузели га јуришом са лучке стране и освојили након жестоких борби.

ИЗВОР: Great Events in Religion, An encyclopedia of pivotal events in religious history, Volume 1: Prehistory to AD 600, (2017), 102

Приближан обим територије коју су контролисали Рим и Картагина 

непосредно пре почетка Првог пунског рата.