Ливије

Провинцијски конзервативац из Патавијума (савремена Падова), Тит Ливије (64. или 59. пре Христа – 17. н.е.) провео је већи део свог живота у Риму. Своју опсежну историју Рима (Ab urbe condita) почео је писати када је имао 32 године. Он је заправо први римски историчар који никада није имао никакву јавну функцију. Чини се да је Ливије имао финансијска средства да живи самосталан и удобан живот, али се никада није укључио у политику. Писао је за време Августове владавине, а на његове погледе на прошлост утицале су конзервативне вредности тог режима. Дивио се вредностима „старог Рима”: осећају за пристојност, храбрости, самоограничености, дисциплини, отпорности, штедљивости, поштовању породице и закона, религиозној оданости (pietas) и исправним карактерним особинама (virtutes). Упркос чињеници да је хвалио Стари Рим због његовог нагласка на религији и праву, Ливије је заузео скептичан став према рестаурацији старих вредности. Наравно, мрзио је похлепу и уживање у луксузу и мекоћи који су, према њему, карактерисали последње године Републике — „Новог Рима“. Понекад је чак видео Августа као обновитеља Старог Рима. Међутим, и поред тога што је жалио због трансформације Старог у Нови Рим, писао је у духу Roma aeterna („Вечни Рим”). Иако се богови често појављују на страницама његове историје, Ливије је учинио људе, а не богове, одговорним за ланац историјских догађаја. Његов рационализам је ишао руку под руку са заговарањем религије и њеном улогом у одржавању Старог Рима. Ливије се стога није много разликовао од многих образованих Римљана његовог доба.

ИЗВОР: Great Events in Religion, An encyclopedia of pivotal events in religious history, Volume 1: Prehistory to AD 600, (2017), 106

Статуа Тита Ливија на згради 

аустријског парламента у Бечу, Аустрија