Благослов

Док молитва изражава жеље у своју или туђу корист, благослов изражава Божју добронамерну моћ (salus, „спасење“) према другима. Ароновски благослов, којим се завршава хришћанско богослужење, изражава благослов не само као жељу, већ истовремено и као испуњење: служитељ или свештеник га даје другоме у Божје име („Благословио те Господ“, Број 6: 21-27). Он дугује своје име Арону, брату законодавца Мојсија, пошто је први узор свим каснијим свештеницима. Ауторитативни гест који овде долази до изражаја је типичан за благослов, јер је у негативном облику, проклетство: као што првосвештеник (у наследству Аронову) благосиља свој народ, тако отац благосиља породицу, старешине млађе, никад обрнуто. Увек постоји потреба за благословом: новозасађена њива, јагње, одојчад, свима је потребна посебна заштита. Једном када се благослов или проклетство изговоре, приписује му се сопствена ефикасност, за склониште или катастрофу. Знаци благослова, као што је мали крст добијен на крштењу, флаша свете воде, лик избавитеља, штите од несреће.

ИЗВОР: The Brill Dictionary of Religion, Edited by Kocku von Stuckrad, Volume I, Leiden ∙ Boston, 2006, 186-187

Свети Сергије благосиља Дмитрија Донског за борбу против Мамаја, 

1919., слика Александра Новоскољцева