Санскритска реч ашрама, 'испосница', 'пребивалиште аскете', 'манастир', може бити изведена од шрам, 'напрезати се', 'потрудити се', 'извршавати религиозне вежбе.' Ашрам је такође у древној индијској књижевности и верској пракси, осамљено место где аскете или пустињаци могу несметано да обављају своје вежбе. Такви подвижници примали су ученике који су вршили све потребне службе (санскрит, сева) и остајали неколико година. Такви мали ашрами постоје и данас, и они пустињака и они учитеља (гуру), са малим бројем ученика (шишја).
Када се спомињу ашрами у данашњем западном контексту, обично се мисли на велике комплексе зграда, које припадају новим религијским покретима у Индији, у које стотине или хиљаде људи хрле на ходочашће, да чују учења својих гуруа, да изводе вежбе у медитацији, и да се придруже заједници других. За многе неиндијске, западне вернике данас, ашрам је место личних религиозних искустава, а боравак ових особа се често назива речју „повлачење.“ Осим што захтева још увек уобичајену севу, обично боравак у модерном ашраму такође кошта новац. Стога обично не траје дуго и често има облик (кратког) одмора. Наравно, има и модерних боравака који трају годинама. Заједнице индијских покрета у западним земљама називају се и ашрамима.
Ашрами који су стекли име укључују онај Багван Шри Раџниш у Пуни, где су традиционалне индијске вежбе медитације допуњене групном терапијом и групним подухватима западног порекла (Ошо покрет). Други је онај Шри Ауробинда у Пондишерију.
ИЗВОР: The Brill Dictionary of Religion, Edited by Kocku von Stuckrad, Volume I, Leiden ∙ Boston, 2006, 142-143
0 $type={blogger}:
Постави коментар