Набукодоносор II и рушење Соломоновог храма (587. п.н.е.)

Моћ Халдејаца је обновљена у Месопотамији под краљем Набополасаром након његових победа против Асираца. Током каснијег дела Набополасарове владавине и све до његове смрти, Нововавилонско царство се проширило на запад. У том процесу је наишао на Јудејско краљевство. Халдејци су поразили Јуду, али су се убрзо морали суочити са бројним побунама које су имале за циљ да обнове независност Јуде. То је, заузврат, довело до уништења Соломоновог храма и вавилонског ропства.

Набополасаров син, Набукодоносор, командовао је првим нападом Халдејаца на египатске снаге у Сирији. Јоакима је на власт поставио владајући краљ Египта, Нехо II, и тада се борио заједно с њим против Халдејаца. Снаге Египћана и њихових савезника поражене су 605. пре Христа у северној Сирији, у близини некадашње престонице Хетита, код Кархемиша.

Краљу Јоакиму је било дозвољено да остане на престолу, али је у наредне три године био приморан да плаћа данак Халдејцима. Када је Набополасар умро, његов син га је наследио на власти као краљ Набукодоносор II. Између 604. и 601. пре Христа, Набукодоносор је наставио очеву експанзију на запад.

До 601. Халдејци су остварили низ значајних победа против египатских снага, али краљ Јоаким је то видео као добру прилику да поврати независност од халдејске (нео-вавилонске) власти и удружио се са Египћанима. Он је у ствари био у стању да одржи независност Јуде све до своје смрти 598. године пре нове ере, када је његов син Јоахин преузео његово место. Иако је Јоахин наставио политику свог оца, Јерусалим је био опкољен и освојен 597. пре Христа. Уместо Јоахина, Набукодоносор II је поставио његовог стрица на власт, човека по имену Седекија, за кога се веровало да је наклоњенији интересима Халдејаца од Јоахина. Када се вратио у своју престоницу у Ниниву, Набукодоносор II је уклонио неке од светих посуђа из Јерусалима, без сумње под претпоставком да ће ослабити Бога Израела.

За кратко време, Седекија се показао као лојалан неовавилонски клијент, али је прешао на страну фараона Псаметиха II 589. пре Христа. Чини се да је овај обновљени савез створио дилему међу Јеврејима, јер неки нису били сигурни да ли ће их Бог заштитити, или ће стати на страну Египћана. Што се тиче Седекије, он је брзо обавезао Псаметиха напавши Халдејце. Као последица тога, Јерусалим је поново стављен под опсаду (587. пре Христа). Египћани су послали војну помоћ, под командом Хофре, који је приморао Набукодоносора II да преусмери пажњу са Јерусалима на уништење египатских снага. Коначно, 586. пре Христа, халдејски краљ је заузео град. Овога пута није се ризиковало у управљању освојеном државом Јудом. Уместо краља клијента, новоосвојене територије је требало да буду директно под влашћу Нововавилонаца.

Соломонов храм, заједно са великим делом Јерусалима, спаљен је и уништен. Релативно велики број Јевреја је такође насилно пресељен у унутрашњост Нововавилонског царства. Када се Набукодоносор II вратио у Ниниву, Јерусалим је лежао у рушевинама. Територија бившег Јудиног краљевства брзо је укључена у Халдејско царство, заједно са суседном Сиријом. Није било покушаја да се на том месту успостави ново, другачије насеље, чак ни халдејско. Када су Халдејци отишли, узели су велико богатство из Храма, заједно са великим бројем јеврејских заробљеника.

ИЗВОР: Great Events in Religion, An encyclopedia of pivotal events in religious history, Volume 1: Prehistory to AD 600, (2017), 68-69

Јерусалим гори (The Art Bible, 1896)