Религија на Антигви и Барбуди

• Главни град: Сент Џонс
• Језици: енглески и карипски креолски енглески
• Етничке групе: 87,27% Африканци, 4,73% мешанци, 2,75% Хиспано, 1,65% белци, 1,11% Индијци и 2,49% остали (попис 2011.)
• Облик владавине: Унитарна парламентарна уставна монархија
• Површина: 440 km2
• Број становника: 100.772 (процена 2022.)

 

ВЕРСКА ДЕМОГРАФИЈА

Према попису из 2011. године, најновијем, 17,6% становништва су англиканци, 12,4% адвентисти седмог дана, 12,2% пентикосталци, 8,3% Моравци, 8,2% римокатолици и 5,6% методисти. Они са неодређеним или без верских уверења чине 5,5%, односно 5,9% становништва. Чланови Баптистичке цркве, Цркве Божије и Веслијанског конзорцијума светости чине мање од 5% становништва. Попис категорише додатних 12,2% становништва као припаднике других верских група, укључујући растафарије, муслимане, хиндуисте и бахаије, без давања процента за сваку групу. На основу анегдотских информација, ове четири верске групе су наведене од највеће до најмање.

• Према процени сајта joshuaproject.net у 2021. години било је: 92,9% хришћана, 4,1% осталих и малих религија, 2,5% нерелигиозних, 0,4% муслимана и 0,1% етничких религија.
• Према процени Истраживачког центра Пју у 2020. години било је: 93% хришћана, 3,6% народних религија, 1,7% нерелигиозних и 1,6% осталих.
• Према процени Удружења архивских података о религији у 2020. години било је: 92,72% хришћана (70,05% протестаната, 15,11% хришћана без деноминације и 8,78% католика), 3,62% спиритиста, 1,87% нерелигиозних (1,75% агностика и 0,12% атеиста), 1,07% бахаја, 0,55% муслимана (0,54% сунита и 0,01% шиита) и 0,33% осталих.
• Према попису из 2011. године било је: 17,6% англиканаца, 12,4% адвентиста, 12,2% пентикосталаца, 8,3% мораваца, 8,2% римокатолика, 5,9% без религије, 5,6% методиста, 5,5% неизјашњених, 4,5% веслијанаца, 4,1% Цркве Божије, 3,6% баптиста и 12,2% осталих.

УВОД

Антигва и Барбуда је острвска држава у северном Карипском мору са укупном површином од само 442 квадратна километра. Састоји се од два насељена острва, Антигва и Барбуда, као и малог, ненасељеног каменог острва по имену Редонда (са површином од 1,3 квадратних километара). Део ланца Заветничких острва у Западној Индији, Антигви и Барбуди лежи 400 километара источно од Порторика. Острва Антигва (највеће од Заветринских острва) и Барбуда (пре свега резерват природе) су сада важне туристичке дестинације.

Религија је моћна сила на Карибима, а напетост у Антигви и Барбуди између њене две главне верске традиције, хришћанства и западноафричких веровања (посебно Дахомеа и Јорубе), формирала је основу за главне друштвене и економске поделе у земљи. Као и на другим острвима Кариба, ове разлике су делимично решене синкретизмом (комбинацијом) између веровања европске протестантске елите (нарочито англиканске и моравске цркве, које имају широк утицај) и веровања афричког сељаштва и урбаних радника.

Кристофор Колумбо је био први Европљанин који је стигао на Антигву 1493. Дао јој је име по Санта Марија де ла Антигва, катедрали у Севиљи, у Шпанији. Робови су ослобођени 1834. Иако су Антигва и Барбуда стекле независност као парламентарна демократија 1. новембра 1981., шеф државе је и даље краљ Чарлс II.

ВЕРСКА ТОЛЕРАНЦИЈА

Антигва и Барбуда се сматра толерантном према верским разликама, а њен устав гарантује слободу вероисповести. Иако већина Антигваца себе описује као „протестанте“, скоро половина наводи да су англиканци, што је резултат великог таласа англиканског прозелитизма између 1919. и 1940. Неки од ових англиканских чланова су номинални, јер су многи Антигвани синкретисти који комбинују англиканство (и друге протестантске деноминације) са западноафричким веровањима. У Антигви и Барбуди је такође уобичајена обеа, институционализована магија Западне Индије. Иако је обеа незаконита, власти обично игноришу њену праксу.

АНГЛИКАНИЗАМ

ИСТОРИЈА

Англиканска црква је стигла на Антигву са првим енглеским колонистима 1632. године, када је сер Томас Ворнер предводио групу слободних Енглеза и плаћених слугу из Светог Кристофера (Свети Китс). Након што су се успешно одбранили од напада Кариба и Француза, досељеници су брзо основали парохије и ризнице (црквене савете). Барбуду су колонизирали досељеници из Антигве 1661. године.

Афрички робови су први пут доведени у Антигву 1671. да раде на плантажама шећера. Англикански свештеници су могли да венчају слободне Антигванце, али споразумне заједнице мешовитих раса нису могле бити формализоване. Било је незаконито да свештенослужитељи склапају бракове за популацију робова све док није усвојен јединствени закон о браку са укидањем ропства 1834. Већина садашње популације потиче од афричких робова.

Године 1962. црквена власт на Британским Девичанским острвима пренета је са бискупа Антигве на Епископалну цркву у Сједињеним Државама. Године 1969. Курасао (на Холандским Антилима) је пребачен из епархије Антигве у епархију Венецуеле. Године 1979. измењено је служење Евхаристије и постигнут је споразум којим би се одобрило рукоположење жена.

РАНЕ И МОДЕРНЕ ВОЂЕ

Епархија Барбадос, чији је део била Антигва, формирана је 1824. са Вилијамом Колриџом као бискупом. Епархија Антигва и Гвајана основана је 1842. Покрајина Западна Индија је створена тек 1883.; њен први надбискуп именован је 1895. Два надбискупа која су дошла са Антигве су Едвард Хатсон 1920-их и О. У. Линдзи 1990-их. 

ГЛАВНИ ТЕОЛОЗИ И АУТОРИ

Теолошке школе Кариба налазе се на другим острвима, првенствено на Барбадосу, Јамајци и Бахамима. Ове школе имају тенденцију да буду екуменске природе. Године 1913. пречасни Џ. Б. Елис, бивши управник Теолошког колеџа цркве Јамајке, написао је књигу под насловом Јамајканска епархија, која укључује информације о англиканству у Антигви.

БОГОСЛУЖБЕНА И СВЕТА МЕСТА

Катедрална црква Светог Јована Божанског, која се налази у главном граду Сент Џонс, велика је и импресивна, посебно њени торњеви близнакиње. На истом месту налазиле су се две претходне цркве. Прва је била дрвена конструкција саграђена 1681. године, али је 1720. године замењена циглом. Садашња камена катедрала је освећена 1848. Остале цркве укључују Светог Павла (Фалмут), Светог Филипа (Њуфилд), Светог Петра (Пархам) и Св. Ђорђа (Фитчес Крик).

ШТА ЈЕ СВЕТО?

Англиканци у Антигви и Барбуди гледају на свето на исти начин као и англиканци у другим деловима света.

ПРАЗНИЦИ 

Англиканци у Антигви и Барбуди поштују стандардне хришћанске празнике Божић, Пепелницу, Велики петак, Ускрс, Педесетницу и задушнице. Нема ничег посебног у томе како се ови празници прослављају.

НАЧИН ОДЕВАЊА

Англиканство у Антигви и Барбуди не захтева посебан начин облачења за лаике. Часне сестре су сада ретке у англиканској цркви, а оне које остану више не носе хабит. Свештеници имају тенденцију да носе опуштенију одећу у поређењу са својим колегама у хладнијим климама.

ДИЈЕТЕТСКЕ ПРАКСЕ

Англиканство не прописује посебне дијететске праксе у Антигви и Барбуди.

РИТУАЛИ

Нема ничег посебно карактеристичног у погледу начина на који Антигванци држе англиканске ритуале, као што су јутрења, Света Евхаристија и вечерње (које се називају вечерња песма или вечерња молитва према традицији модерне америчке епископалне цркве). Ово је посебно тачно од 1960-их, када је Антигванска црква дошла под власт Епископалне цркве у Сједињеним Државама.

ОБРЕДИ ПРЕЛАЗА

Англиканци у Антигви и Барбуди признају исте обреде преласка, као што су прва причест и потврда, као и англиканци у другим деловима света.

ЧЛАНСТВО

Иако је у духу екуменизма англиканско чланство отворено за све, оно се стиче крштењем и потврдом. Неки англиканци који се рачунају на попису су сикретисти, који комбинују и хришћанска и традиционална западноафричка веровања и праксе.

СОЦИЈАЛНА ПРАВДА

У касном осамнаестом веку Беилби Портеус, бискуп Лондона, основао је Инкорпорирано друштво за преобраћење, верску наставу и образовање црнаца као средство да се хришћанство доведе до робова. Године 1799. Друштво за ширење Јеванђеља послало је катихету у Антигву. Први бискупи на Карибима, Кристофер Липскомб и Вилијам Колриџ, покушали су да се супротставе дискриминаторској пракси коју су затекли међу свештеницима који служе црном становништву.

Англиканска црква је основала неколико универзитета широм провинције Западне Индије. Не најмањи од њих био је Кодрингтон колеџ, који, иако на Барбадосу, има јаку антигванску везу, јер га је основао Кристофер Кодрингтон из Антигве. Његова екуменска обука такође привлачи методистичке, моравске и афричке методистичке епископске студенте.

ДРУШТВЕНИ АСПЕКТИ

Брак подстиче црква. Као и другде на Карибима, сматра се да неке жене, укључујући англиканке, желе економску сигурност тако што имају децу са више мушкараца.

ПОЛИТИЧКИ УТИЦАЈ

У Енглеској средином седамнаестог века, пуританска владавина Оливера Кромвела натерала је многе англиканце да оду на Карибе по избору или као прогнаници. Обнављање енглеске монархије 1660. вратило је Енглеску англиканизму, који је касније постао религија енглеских територија, укључујући Антигву, као и њихова владајућа хијерархија.

СПОРНА ПИТАЊА

Позиције у заједници које традиционално заузима свештенство данас заузимају психијатријски, социјални и социјални радници, подривајући ауторитет свештенства. Да би се супротставила овом тренду, савремена теолошка обука на Карибима покушава да уравнотежи духовне и пастирске бриге.

КУЛТУРНИ УТИЦАЈ

Иако је данас велика популарна култура под утицајем растафаријанизма, англиканство остаје културна сила у земљи. Двоструки торњеви на катедрали Светог Јована, на пример, сматрају се локалним архитектонским достигнућем. Културни центар Катедрале (код Катедрале Светог Јована) одржао је важне културне догађаје, укључујући деби Најслађег манга (2001), првог дугометражног играног филма произведеног у Антигви и Барбуди.

ОСТАЛЕ РЕЛИГИЈЕ

Моравска црква, такође позната као Уједињена браћа, стигла је на Карибе 1731. године када је Ентони Улрих, роб из Данске Западне Индије, отпутовао у Данску и Немачку да регрутује мисионаре за црно становништво Кариба. До 1756. мисионари су стигли на Антигву, али за разлику од онога што се догодило у другим деловима Кариба, они нису постали плантажери. То је довело до бољих односа између мисионара и робова, чије је чланство у Моравској цркви достигло 11.000 до 1799. године.

Од чланова Моравске цркве се очекује да воде дневник свог духовног развоја, који треба да попуни и прочита свештеник на њиховој сахрани. Причешће је ограничено на вернике. На Антигви постоји 11 моравских цркава, а већина се чини да су веће и импресивније од цркава других деноминација.

Методизам је дошао на Антигву 1760. године када су се Натанијел Гилберт и два његова роба вратили са слушања говора Џона Веслија у Енглеској. До 1774. методисти у Антигви, који су углавном били црнци, постали су повезани са покретом против ропства. Методистичка црква на Карибима и у Америци, са седиштем у Антигви, постала је независна 1967. године.

Адвентисти седмог дана у Антигви и Барбуди су део Севернокарипске конференције адвентиста седмог дана, Инц. Имају скоро 13.000, или више од 12% становништва. Они одржавају осам цркава, дом, двориште и Адвентистичку школу седмог дана Антигва у Сент Џонсу. Истакнути локални припадник религије је био генерални гувернер сер Џејмс Карлајл, кога је поставила краљица Елизабета.

Католичка бискупија Св. Јован-Басетере, жупа Антигва, има седам цркава: Катедралу Свете породице, Светог Антуна, Светог Мартина де Пора, Вилу капелу, Госпу од Непрекидне помоћи, Доброг пастира и Госпу од Кармела. Црква води основну школу у Ст. Џону.

Присуство Јевреја у Антигви и Барбуди је занемарљиво. Можда је постојао мали број сефардских Јевреја у седамнаестом и осамнаестом веку, посебно породица Гидеон Абудијенте, која је путовала између Антигве и острва Невис. Године 1694. Савет и скупштина острва Ливард су донели акт против јеврејске трговине робом и робовима. Иако је закон укинут 1701. године, већина Јевреја је напустила Антигву и Барбуду да би се придружила скупштинама у британским колонијама Северне Америке.

Ислам је у Антигви од 1955. године, када су из Пакистана стигли ахмедија мисионари. Њихово присуство је и даље мало на острвима.