Протестантизам у Албанији

Евангелистички протестантизам је једна од пет званично признатих вера у Албанији. То је хришћанска вера која види Исуса Христа као свог оснивача и поглавара, а Библију (посебно Нови завет) као свој писани ауторитет.

Амерички извештај о међународној верској слободи из 2022. године наводи да 38% становништва (нешто више од милион људи) има хришћанско порекло. У земљи постоји 95 хришћанских група, од којих су 174 евангелистичке. Број евангелистичких протестаната у Албанији порастао је са приближно 8.000 у 1998. години на приближно 14.000 почетком 2020-их. Међутим, на попису из 2011. 70% испитаника је одбило да се изјасни о веровању у било коју од наведених вера. 

За разлику од других званичних религија у Албанији, евангелистички протестанти нису организовани по хијерархији са званичним поглаваром, већ делују аутономно у одвојеним црквама или организацијама које носе различита верска или неденоминална имена. Већина, али не и све евангеличке/протестантске групе су чланови Евангелистичког братства Албаније (VUSH), кооперативне организације која себе сматра постојањем као „инструментом благослова… са циљем да промовише јединство међу црквама, представљајући сваку локалну цркву са достојанством и промовисањем евангелизације“.

Протестантске деноминације укључују баптисте, лутеране и англиканце. 

Историја 

Роберт Пинкертон је 26. августа 1816. писао Британском и иностраном библијском друштву да их подстакне да преведу Нови завет на албански. Сајрус Хамлин је 1857. известио да се Албанци пријављују у његову протестантску богословију. Први документовани албански протестант био је Костандин Кристофориди, који је напустио своју матичну православну веру и сам прешао у протестантизам упоређујући православне, римокатоличке и протестантске теолошке текстове. Придружио се протестантској цркви Смирне 1856. или 1857. године, и послат је у Истанбул на богословско усавршавање. 

У Монастиру је Ђерасим Киријази такође прешао у протестантизам око 1876-1877, и сједињен са тамошњом мултиетничком протестантском црквом. Прве две познате албанске протестантско-евангелистичке цркве основао је Ђерасим Киријази, прво у Монастиру 1884. а касније у Корчи 1890. (оба града тада су била део Османског царства). 

У априлу 1890, Ђерасим Киријази је рукоположен за првог албанског јеванђелисту и проповедника од стране Америчког одбора комесара за иностране мисије на годишњем састанку одбора који је помогао у Монастиру. Друга црква међу Албанцима отворена је у Корчи. Киријази је такође био на челу једног од првих националних друштава у Албанији, под називом „Евангелистичко братство“. Као резултат тога, Ђерасим Киријази се сматра оцем Албанске протестантске цркве. 

Током комунистичког режима с краја 20. века, Албанија је проглашена за прву атеистичку земљу на свету. Затворено је преко 2.000 верских институција. Неколико верских вођа и проповедника је ухапшено, затворено и погубљено. Куповина Библије у то време било је противзаконита. Када је режим окончан 1991. године, у земљи је било мање од 20 евангелистичких хришћана. 

У јулу 1991. међународни конзорцијум од једанаест мисионарских агенција које себе називају Пројекат охрабривања Албанаца (АЕП) обезбедио је владину дозволу за одржавање евангелистичког скупа у Тирани. АЕП је нарастао на 45 агенција и наставио са радом неколико година. 

Слобода вероисповести 

Устав предвиђа слободу вероисповести и савести. У њему се наводи да не постоји званична религија, али званично признаје сунитске албанске муслимане, бекташијске муслимане, римокатолике, албанске аутокефалне православце и VUSH.